Оно што у тзв. држави Косово важи за Албанце не важи за Србе и оно што важи за Србе, не важи за Албанце. Тако су власти у Приштини и на попису 2024. године који је завршен пре који дан, као и на оном 2011, одбиле да попишу расељене, односно протеране Србе под изговором и објашњењем да пописују само оне становнике који живе на "Косову".
Истовремено, и 2011. и ове 2024. године приштинске власти пописале су Албанце који са "Косова" нису протерани него су отишли добровољно на Запад и њихов број ући ће у коначни број пописаних становника "Косова". Дакле, за Албанце не важи правило да се пописују само они који у тренутку пописа живе на "Косову".
Агенција за статистику "Косова" изашла је пре неколико дана са проценом да је на "Кoсову" пролетос пописано 1,6 милиона становника. То би према тренутним околностима, пошто је пописано само нешто преко 1.000 Срба, требало да значи да је на "Косову", умањено за невелики број пописаних Горанаца, Рома, Бошњака, приближно толико Албанаца.
Са друге стране, само у децембру, и то са приштинског аеродрома у бели свет отишло је 267.000 људи, у јануару још 287.000, података колико је отишло аутомобилима, аутобусима, нема. Уз овај податак и други, да се број Албанаца који су од 1. јануара 2024. и визне либерализације кренули пут Запада мери стотинама хиљада, неки помињу и пола милиона.
Логично питање јесте да, ако толико Албанаца одлази у бели свет, како је онда могуће да је пролетос пописано 1,6 милиона оних који тамо живе?
"Та процена од 1,6 милиона грађана није тачна. Сви подаци говоре да је на 'Косову' пролетос пописано око 1,4 милиона становника, односно око 400.000 до пола милиона мање него 2011. године. У овај број улазе и они који живе на 'Косову', али и део оних који тренутно живе у земљама западне Европе. Цифра од 1,6 милиона је само процена, не статистички податак", каже за РТ Балкан Демо Бериша, председник Матице Албанаца у Србији и добар познавалац косовских прилика.
Према проценама Министарства унутрашњих послова тзв. Косова из 2022. године, у том тренутку у дијаспори је било око 950.000 грађана, односно у највећем броју Албанаца са Косова, односно 54 посто укупне косовске популације. Две године раније само у Европи било је око 700.000 грађана "Косова", од тога око 220.000 у Немачкој.
Бериша каже да је у међувремену око пола милиона Албанаца са "Косова" примило држављанство других европских и прекоморских земаља, а одрекли су се "косовског" држављанства.
Ако је 2011. на "Косову", на попису који су Срби бојкотовали и пописано их је само 25.000, било 1.739.825 грађана, од тога 1.616.869 Албанаца и ако је само од 2013. до 2016. земљама ЕУ поднето 230.000 економски мотивисаних захтева за азил, колико је Албанаца, односно других грађана, у овом тренутку заиста на "Косову", а колико је оних који су на Западу а ушли су у бројку од 1,6 или 1,4 милиона пописаних.
"На 'Косову', на спавању, нема више од 900.000 људи. Ако би у овом тренутку рекли колико је од административне линије до границе са Македонијом, Албанијом на спавању, то нема више од 900.000 људи. Од 900.000 до 1,4 милиона су они људи који су тренутно у иностранству, а пописани су. То су људи који користе благодети визне либерализације. Верујем да ће се 90 посто њих определити да користе све благодети земље домаћина у којој се налазе", каже Бериша.
По његовим речима, власти тзв. Косова су доживеле поприличан фијаско у попису дијаспоре преко апликације, односно интернета, јер се много људи није определило за попис без обзира колико су у иностранству. Дијаспора је имала прилику да се попише преко апликације, али, каже саговорник, многи то нису искористили јер су примили држављанство земље у којој живе, па у дијаспори, по његовом мишљењу неће на тај начин бити пописано много људи.
"Проблем код пописивања на 'Косову' јесте што пописивач оде код главе породице, пита колико је људи у кући, а глава породице често, као чланове породице наведе и оне који су у иностранству", објашњавају за РТ Балкан познаваоци процеса пописивања на "Косову".
"Јесте да се на 'Косову' попис углавном спроводи преко главе домаћинства која даје податке за укућане, али, ваља имати у виду да глава домаћинства у много случајева не може знати у ком су статусу у иностранству њихови чланови породице. Зато имамо пад од скоро 1,9 милиона 2011. на 1,4 милиона ове године. Пола милиона становника је изгубљено за то време", каже Бериша.
И председник Матице Албанаца потврђује податке о стотинама хиљада Албанаца са "Косова" који су отишли на Запад од 1. јануара и почетка визне либерализације.
"У првом таласу, у јануару отишло је до пола милиона људи, а до овог тренутка је укупно око 700.000 људи који су напустили 'Косово'. Један део се односи на оне који су отишли да раде, други код чланова породице", каже Бериша.
Кључни разлози за напуштање "Косова" су економски, наставља саговорник, јер на Косову од привреде, нових радним места, производње, сем трговине која се базира на потрошњи, ништа не функционише.
"Сама влада Аљбина Куртија довела је до тога да косовско друштво зависи од дотација дијаспоре", каже Бериша.
Други разлог пада броја становника је и пад наталитета. Тако је 1950. године жена на Косову и Метохији просечно рађала 7,6 деце, 1981. године – 4,59, 1991. – 3,58 а 2015. године двоје деце.
За председника Матице Албанаца нема никаквог изненађења у одлуци владе у Приштини да дозволи попис албанске дијаспоре, односно људи који су добровољно отишли са "Косова", а да истовремено забрани попис Срба који су протерани из јужне српске покрајине.
"То је јасна политика. Не дозволити да се Срби попишу иако су са Косова по месту живљења, по месту рођења. Србима у сваком случају треба забранити да се попишу, да се идентификују, како не би могли да остваре своја права. Ако би се пописали, ситуација би била потпуно другачија јер би у попис ушао број од 250.000 Срба који су напустили 'Косово' и 1999. и 2004. године и касније. То је доказ да влада Аљбина Куртија жели да испразни тај простор од Срба и она неће регистровати те људе. Србима није дата могућност која је дата Албанцима у дијаспори", закључује Бериша.