Србија и Балкан
Лобање Ћеле-куле добијају лица: Научници реконструишу лобање сабораца Стевана Синђелића
Наш задатак не само да реконструишемо лице већ и да покушамо да дамо много већу видљивост овом јединственом споменику, каже вођа научног тима Наташа Шаркић
Док се сећамо војводе Стевана Синђелића, српског јунака и војсковође у Првом српском устанку који је погинуо на данашњи дан, 31. маја 1809. године, у боју на брду Чегер, надомак Ниша, сазнајемо да ћемо ускоро сазнати како су изгледали српски војници који су с војводом страдали у том боју а од чијих лобања су Турци, у знак одмазде, али и опомене будућим генерацијама, саградили Ћеле-кулу.
Наиме, научници раде на реконструкцији лица зазиданих лобања погинулих бораца из Првог српског устанка – тим физичког антрополога и једног од покретача пројекта "Ново лице Ћеле-куле" Наташе Шаркић обавља технике фацијалне реконструкције у лабораторији у Трсту.
"Антрополошка анализа подразумева анализу скелетних остатака индивидуа. У овом случају ми смо лимитирани јер немамо цео скелет, чак ни целу лобању. Дакле, наш рад се своди на лице. У садашњем здању Ћеле-куле има 58 лобања, а некада их је било више од 900. Неке од њих су веома добро очуване. Можемо да одрадимо пол, старост и евентуално неке додатне карактеристике, нпр. неке повреде. Онда долази фацијална реконструкција која нам на врло веродостојан начин омогућава да интерпретирамо како су изгледали ти људи", каже Шаркићева за "Дојче веле".
Крајње је време да овај јединствени споменик добије своје право лице, додаје члан тима, политиколог Милан Симоновић који се бави истраживањем гробаља у Србији.
Пројектом "Ново лице Ћеле-куле", Шаркићева и њен тим желе да за споменик који су Турци саздали у жељи да угуше ослободилачки покрет у Срба и унесу страх међу народ сазна што више људи.
"Знала сам да заправо Ћеле-кула није довољно позната, да чак и мало млађе колеге из Словеније нису знале да то постоји. Тако да је постало јасно да је наш задатак не само да реконструишемо лице већ и да покушамо да дамо много већу видљивост", додаје Наташа Шаркић.
Када пројекат буде готов, посетиоци ће на екрану моћи да виде како су изгледали људи чије су лобање узидане у Ћеле-кулу. А можда ће и ово "ново лице" помоћи да се овај јединствени споменик нађе на Унесковој листи светске баштине.
Иначе, Ћеле-кула је међу најпосећенијим дестинацијама у Србији и обиђе је између 30.000 до 50.000 људи годишње, а обогаћивање поставке резултатима овог подухвата несумњиво ће привући још више посетилаца људи.
