Влада тзв. Kосова усвојила је на данашњој седници коначну одлуку о експропријацији земљишта у општинама Лепосавић и Зубин Поток за, како је наведено, "инфраструктурне пројекте од јавног интереса".
Процес експропријације у ове две општине на северу КиМ почео је, што се тиче владе Аљбина Куртија, јануара прошле године када су приштинске власти део земљишта прогласиле "непокретном имовином од посебног јавног интереса која је неопходна за реализацију инфраструктурних пројеката од јавног интереса".
Месец дана касније Куртијева влада овластила је Министарство животне средине да изврши припремне радове за "утврђивање потенцијалне подобности једне или више парцела непокретности за реализацију инфраструктурних пројеката од јавног интереса".
Како се ради о земљишту чији су власници углавном Срби староседеоци из Лепосавића и Зубиног Потока, у неким случајевима дошло је до судских спорова, па је у децембру прошле године Основни суд у Приштини, одељење за управна питања, донео пресуду којом је поништио прелиминарну одлуку Владе тзв. Kосова о експропријацији земљишта у општинама Лепосавић и Зубин Поток из маја 2023. и вратио је на поновно одлучивање и разматрање.
Овај суд је тада, поступајући по тужбама Миљана Ј. и Јордана Ј. који су се суду обратили 21. јуна 2023. у поступку против владе у Приштини, са захтевом да се поништи одлука о експропријацији донета 10. маја 2023, у ствари потврдио да су ове експропријације биле нелегалне и у супротности са законом.
Наиме, влада у Приштини одлуку од 10. маја прошле године донела је ретроактивно у покушају да, после притиска међународне заједнице, озакони већ изграђене нелегалне војне и полицијске објекте, односно базе на земљи Срба на северу Косова.
"Одобрава се експропријација за јавни интерес непокретности које су неопходне за реализацију инфраструктурних пројекта од јавног интереса, у катастарским зонама Бистрица, Шаљска Бистрица, Дрен, Лешак, Kошутово у општини Лепосавић, и катастарске зоне Брњак, Зубин Поток, Вељи Брег, Бање и Горњи Јасеновик у општини Зубин Поток према табелама описаним релевантним катастарским евиденцијама…", гласила је одлука приштинске владе која је пресудом из децембра прошле године оспорена, а сада новом одлуком владе потврђена.
Почетком прошле године у Лепосавићу и Зубином Потоку, такође ретроактивно, одржане су и јавне расправе на којима су уз Србе, власнике земље учестовали и представници власти у Приштини. На тим састанцима Срби су узалуд понављали да у процесу експропријације њихове земље нису поштоване ни процедуре ни законски услови, да су на њиховом земљишту незаконито већ подигнути објекти, да се ради о простој отимачини.
Тако је у селу Горњи Јасеновик у општини Зубин Поток још 2022. на 38 парцела, односно на око 15 хектара, изграђена база специјалне полиције. Непуних годину дана пре јавне расправе и две године пре данашње коначне одлуке владе о експропријацији земљишта!
Слично се дешавало и почетком прошле године у селима Лешак и Дрен у општини Лепосавић, где су грађевинске машине у пратњи специјалаца стигле на парцеле Срба неколико недеља пре јавне расправе и где су почели радови на проширењу сеоског пута до спорних њива и ливада. И овде су реаговали мештани, започели протесте који су трајали више недеља, специјалци и машине су се повукли. У међувремену, Приштина је од експропријације изузела парцелу на којој се налазе сеоско гробље и остаци старе цркве.
Иначе, законом о експропријацији на Косову предвиђено је да власници земље која се одузима имају рок од 10 дана за подношење писаних коментара, затим имају право и на јавну расправу у року од 15 дана од доношења одлуке, а "орган који врши експропријацију има рок од 30 дана да донесе прелиминарну одлуку", док се "коначна одлука доноси 12 месеци после прелиминарне одлуке". Ништа од овога на северу КиМ није испоштовано.
Осим у Горњем Јасеновику и у селу Дрен, на још две локације у општини Лепосавић, на Јарињу и код Бистричког моста, давно пре почетка јавне расправе подигнути су или постављени објекти – полицијских база.
У бази на Јарињу, на око километар од административног прелаза још од краја 2022. су специјалци, оклопна возила, а база је ограђена високим бетонским зидом, бодљикавом жицом, тако да власници земље, а ради се о 11 парцела на око пет хектара, немају приступ својим парцелама.
Срби староседеоци, власници парцела, позвани су тако у фебруару 2023. на јавну расправу о експропријацији земље којој одавно немају приступ и на којој су такође одавно изграђени објекти и на којој је полиција.
"Закон о експропријацији предвиђа дуг поступак, који може да траје годину дана, па и дуже, док овде имамо узурпацију земљишта у свега 15 дана. Одлука владе је донета нетранспарентно, без упознавања локалног становништва и приватних власника с тим јавним циљем који треба да буде добро образложен и у вези са чим треба да буде одржана јавна расправа. Ништа од тога није испоштовано", узалуд је прошле године на јавној расправи понављао Младен Ћипријановића, дипломирани правник из села Дрен код Лепосавића.