За ученике осмог разреда, као и трогодишњих и четворогодишњих средњих стручних школа, данас је последњи наставни дан у овој школској години.
Весело је данас било у целој Србији. Деца су играла, певала и дефиловала улицама престонице, али и других градова обучена у мајице на којима су им се другари потписали за дуго сећање.
Оно што је многима запало за око је да су многа деца огрнута српским тробојкама, певају родољубиве песме и узвикују "Косово је Србија", а професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић истиче да је очигледно реч о нечему што је генерацијско расположење.
"Генерација родитеља ове деце врло често припада оним генерацијама које су одрасле кроз комунизам, а онда и кроз то либерално доба из 2000-тих година. Родитељи су врло често прозападно орјентисани и окренути су материјалистичким вредностима, а то је култура стицања", објашњава Ковић за РТ Балкан.
Наглашава да је и у време комунизма, односно самоуправног социјализма материјализам био доминантна мантра.
"Био је и патриотизам, али је то био само и искључиво југословенски патриотизам.
Претпостављам да је овде реч о некој врсти субкултуре или боље речено контракултуре генерације родитеља", каже саговорник РТ Балкан.
Истиче да млади људи српске заставе, идеју косовског завета, православну веру, српско родољубље виде као једу врсту контракултуре ономе што заступа генерација родитеља.
Наглашава, да у свакој генерацији има различитих расположења и различитих узорака вредности орјентације и додаје како мисли да је то веома важно.
"Наравно, осим у том генерацијском смислу, ствар морамо да тумачимо и кроз историју и догађаје и њихов утицај на расположење и на вредносну орјентацију људи. Српски народ се данас налази у огромним искушењима и млади људи осећају то непријатељство којим НАТО коалиција и њени партнери притискају цео српски народ и после Крајине, Сарајева и Косова и Метохије мислим да је то један здрав, потпуно разуман одговор на оваква искушења", наглашава Ковић.
Дакле, када један народ схвати да га је неко негде осудио на нестајање или на смрт, реагује на овакав начин појачаним родољубљем и патриотизмом.
Осврнуо се и на матуранте из Црне Горе, који су прошле године такође славили уз "Видовдан" и српске заставе и наглашава да је та земља најбољи пример тог стапања идеологија које су на први поглед непомирљиве – комунистичке и ове најновије либералне.
"И то се добро види у Црној Гори где се наставило са изградњом црногорске нације што је почело под Титом", наглашава Ковић.
Осим тога, он тумачи то што се десило у Црној Гори са националном конверзијом, као једну врсту израза и доказа пропадања средње класе.
"Ту пре свега мислим на духовно пропадање и губитак орјентира и тиме објашњавам ту брзу промену националног идентитета из Срба у Црногорце", наглашава Ковић.
Сматра да млади томе пружају отпор.
"Јасно је да долази једно време у коме ће ови млади људи стасавати и у коме ће донети мало другачије вредности од вредности својих родитеља, а те вредности мислим да ће бити примарно православне и родољубиве", наглашава он.
Српска застава је светиња
Писац и публициста Марко Танасковић каже да је постао дежа ви сваког пролећа у време прослава матура слушати кукњаву одређеног дела јавности којој смета што се, уз звуке трубача, раздрагана српска омладина кити тробојкама и што певају родољубиве песме.
"Исто је када се на балкону градске скупштине прослављају спортски успеси и освојене титуле па се онда јављају неки паметњаковићи да прекоре децу што славе уз Даницу Црногорчевић, а не уз 'Игра рокенрола цела Југославија'", каже он.
Сматра да су неки људи и даље ментално замрзнути у 1990-тим годинама, када је све српско било проказано и када се некрофилски ламентирало за Југославијом.
Истиче да је сасвим нормално да се деца, после дуге идентитетске кризе и националне хибернације, враћају својим коренима.
"На срећу, биолошки одумиру генерације које су носиле црвене пионирске мараме и које су се заклињале другу Титу. Атмосфера у друштву је битно другачија јер и са државног и политичког врха долазе поруке да је српска застава светиња", напомиње.
Исто тако, тај нови патриотски набој код младих, каже, део је ширег глобалног тренда који је у својим текстовима још пре неколико година назвао "традиционализмом као новим панком".
"То је вид побуне против распомамљеног глобалистичког либерализма и наметнутог лажног космополитизма који нас је, након Петог октобра, довео у ћорсокак. Генерација Зед прва је генерација која је конзервативнија од својих родитеља и то је сасвим логично с обзиром на то колико се дуго клатно гурало у супротном смеру", сматра он.
"Ја не знам да ли су ти клинци способнији, културнији и паметнији од моје и претходних генерација, али барем добро знају ко су и шта су. То је, у старту, велика предност док крећу на узбудљиви и изазовни пут кроз живот", закључује он.