Србија и Балкан
Додик: 109 наспрам 84 – резолуција о Сребреници није већинска воља држава у УН
Од 193 државе чланице УН за предлог бошњачко-немачке резолуције гласале су 84 чланице, док 109 гласова нису подржали срамотну резолуцију, прецизирао је председник Српске
Генерална скупштина Уједињених нација на заседању одржаном 23. маја ове године није прихватила предлог резолуције о наводном геноциду у Сребреници у јулу 1995. године. Није било већине гласова од укупног броја чланица УН, ни од већине присутних, истакао је председник Републике Српске Милорад Додик у ауторском тексту за "Политику".
"Од 193 државе чланице УН за предлог бошњачко-немачке резолуције гласале су 84 чланице, док је 19 било против, 68 се уздржало, а 22 чланице уопште нису гласале, што чини 109 гласова који нису подржали срамотну резолуцију", прецизирао је Додик у тексту насловљеном "109 : 84".
Овакво гласање је, како је рекао, и резултат огромног труда и деловања Србије и председника Александра Вучића, који су неуморно у небројеним контактима са чланицама УН објашњавали и указивали на једностраност и нетачност онога што је бошњачко-немачка резолуција спремила као осуду српског народа, Србије и Републике Српске.
"Резолуција није добила натполовичну већину од 97 гласова чланица УН, јер 84 гласа за нису била довољна за њено усвајање, што показује да то није већинска воља светске заједнице држава у УН. Ово је једина истина, јер то говори математика и ту не помаже ни пословничко искривљавање Повеље УН", додао је Додик и истакао да је иста била исфорсирана од стране западних земаља, али је 23. маја на заседању ГС УН пропала на гласању.
Према његовим речима, не треба занемарити ни чињеницу да је резолуција писана у тајности уз кршење Дејтонског споразума и Устава БиХ, те да је њен циљ продубљивања подела у ионако подељеној БиХ.
У вези с тим да у Сребреници није било геноцида, Додик је навео мишљења светских стручњака, професора на Хебрејском универзитету у Јерусалиму Јехуда Бауера и директор Центра "Симон Визентал" Ефраима Зурофа, као и "Закључни извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године", те прецизирао да се овде ради о "геноциду" по тумачењу Хашког трибунала.
Такође, први човек Српске је подсетио на први покушај Велике Британије с предлогом резолуције о геноциду из 2015. године пред Саветом безбедности УН, који је заустављен ветом амбасадора Виталија Чуркина у име Руске Федерације, односно указао да је усвојена резолуција погубнија и једностранија од британске.
"У британској резолуцији је писало да постоје жртве на свим странама, да се осуђују сва кршења и злоупотребе људских права и сва кршења међународног хуманитарног права, да се изражава жаљење са жртвама на свим странама у сукобу у БиХ, да се потврђује подршка Дејтонском споразуму и споразуму о стварању Федерације БиХ и да се позивају све стране да се строго придржавају својих обавеза који произилазе из тих споразума. У резолуцији од 23. маја тога нема и то показује намере подносилаца бошњачко-немачке резолуције. Да ли то онда значи да подносиоци резолуције и они који су гласали за, укидају Дејтонски споразум и споразум за стварање Федерације БиХ?", упитао је Додик.
Срамна резолуција о наводном геноциду у Сребреници поручује свима како је лако покренути ратове и како је тешко довести до помирења након њих. Поготово када и даље делују оне снаге које су довеле до сукоба, одржавале га и потпиривале. Како тада, тако и данас, закључио је Додик у ауторском тексту "109 : 84".
