Србија и Балкан
Шведски изасланик у Приштини: Неопходно формирање ЗСО, нема сличности са Републиком Српском
Укидању динара и затварање експозитура Банке Поштанска штедионица у четири општине на северу, указује да би то питање требало да се реши у оквиру дијалога Београда и Приштине, поручио је Вестерлунд
Шведски изасланик у Приштини Јонас Вестерлунд истакао је да Шведска подржава став САД и ЕУ да је неопходно формирање Заједнице српских општина и да не треба повлачити никакве паралеле са Републиком Српском, објавила је "Економија онлајн", преноси "Косово онлајн".
"Разумем забринутост због Заједнице. Ја сам прилично стар и сећам се када сам учествовао у стварању сличне заједнице у Хрватској, када сам радио за Уједињене нације од 1996. до 1998. године. Ми смо поставили сличну структуру за хрватске Србе. Ова структура ни на који начин није угрозила хрватску државу, тако да мислим да има историју успеха", рекао је Вестерлунд.
Оценио је да је неосновано повлачити паралелу између ЗСО и Републике Српске, указујући да су околности на "Косову" и у БиХ потпуно другачије.
"Мислим да је спомињање Републике Српске у Босни мало неправедно јер је ово потпуно другачији контекст. Тако да поштујем страх, односно забринутост, али мислим да се то може учинити на миран начин. Остале земље чланице ЕУ и САД могу само да подржим и да препоручим влади да оснује Заједницу", поручио је Вестерлунд.
Коментаришући одлуку ЦБК о укидању динара и затварање експозитура Банке Поштанска штедионица у четири општине на северу, указује да би то питање требало да се реши у оквиру дијалога Београда и Приштине.
Он је рекао да Шведска признаје легитимитет "Косова" да предузима било какве акције, али да је потребна већа координација са међународним савезницима, ако "Косово" намерава да буде део евроатлантских структура.
"Приштина има све легитимне разлоге да доноси одлуке унутар својих граница. Али, ако жели да постане члан евроатлантских структура, требало би више да ради са међународном заједницом. Требало би блиско сарађивати са европским чланицама по свим врстама питања, укључујући и ово питање", рекао је он.
Вестерлунд сматра да процес пријема такозваног Косова у ЕУ и НАТО може потрајати, што је, како каже, сасвим природно.
Он је поменуо и случај Шведске, којој је такође требало неколико година да постане део ЕУ и која је ове године ушла у НАТО.
"Косово се постепено приближава евроатлантским структурама. Шведска није била чланица Европске уније ако се вратите пре 30 година. Чланови смо постали тек након завршетка Хладног рата 90-их. Требало нам је неколико година да и ми постанемо чланица Европске уније. Тек смо ове године постали чланица НАТО-а. Потребно је време да се постане члан Алијансе и осталих атлантских структура, али мислим да је Косово на добром путу", наласио је Вестерлунд.
Шведска, додаје, у потпуности подржава чланство "Косова" у свим евроатлантским структурама.
"У потпуности подржавамо чланство Косова у свим новим атлантским структурама. Будућност је трновит пут. Критеријума је много, поготово када желите да постанете члан Европске уније, али је добар корак што је Косово уместо посматрача постало придружени члан Парламентарне скупштине НАТО-а, што је мали корак, али је важан да постанете члан у будућности", навео је он.
Када је реч о чланства тзв. Косова у Савету Европе, шведски изасланик је указао да је неизгласавање у министарском комитету 16. и 17. маја пропуштена прилика и изразио наду да ће се то питање вратити на дневни ред.
"Свака европска престоница може да има своје критеријуме за подршку Косову током гласања у министарском комитету Савета Европе. Али, моје мишљење је да треба гласати. Тако да мислим да би се овим питањем ускоро поново требало позабавити у Савету Европе", закључио је он.
