РТ Балкан истражује: Шта је спорно са кол-центрима?
Изборни дан у Србији обележила је мања излазност и упади опозиције у више јавних објеката, попут Спортског центра Бањица, Новосадског сајма и приватних локала.
На тим местима затекли су људе који уз спискове грађана обављају телефонске позиве. Да су у питању њихови кол-центри потврдила је Српска напредна странка наводећи да не постоји ништа спорно у томе што их користе на дан избора.
Шта кажу закони у Србији, да ли је рад страначких кол-центара дозвољен на дан избора и у јавним установама?
Добар дан, да ли сте гласали и да ли ћете изаћи на гласање
У Србији, као и широм света странке се одлучују да мотивишу своје гласаче да изађу на изборе тако што их или телефонски позивају на дан избора или им шаљу СМС поруке са тим позивом. Ова стратегија је прихваћена, а не постоји ниједан закон у Србији који је забрањује.
Две ствари које би могле да буду спорне у раду кол-центара у које је опозиција упадала је то што су смештени у јавним објектима, као и одакле СНС-у бројеви телефона грађана.
Према Закону о финансирању политичких активности, странке имају право да користе просторије и услуге јавних установа, предузећа и општина за изборну кампању под неколико услова.
Према члану 23 споменутог закона политички субјекат може да користи просторије и услуге јавних установа ако су оне доступне под једнаким условима свим политичким субјектима, на основу јавно доступне одлуке тих органа и организација и под условом да могу да обезбеде коришћење просторија и услуга током изборне кампање сваком политичком субјекту који је за то правовремено исказао интересовање.
Спорну ствар програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадовић види у томе што ценовник о закупу СЦ Вождовац није јавно објављен, већ се заинтересовани упућују да се информишу преко телефона и слично.
У случају Новосадског сајма, ценовник је доступан на сајту, али и ту види могућност за злоупотребу.
"Остаје, наравно још једно питање. Да ли се ови трошкови уопште пријављују у извештајима о трошковима кампање. И да ли би на пример закуп ових просторија био пријављен да није откривено њихово постојање. На пример, на децембарским изборима смо имали ситуацију да уопште нису пријављени трошкови кол-центра, ни оног у којем је радила новинарка ЦИНС-а, ни било ког другог", рекао је Ненадић за Н1.
Друга могуће спорна ствар у вези са кол-центрима је одакле странкама бројеви телефона грађана.
Приликом одлуке грађана да своју наклоност поклоне одређеној странци, приликом прикупљања потписа или сличних активности, странке обично од својих симпатизера траже да им оставе своје податке, међу којима је и контакт телефон.
Према Закону о заштити података о личности, важно је да одлука појединца да своје податке некоме остави буде добровољна, а појединац у сваком тренутку може да затражи да буде избрисан из базе таквих података.
Уколико се утврди да су странке прикупиле податке грађана без њиховог пристанка, то би било кршење закона, међутим, такве доказе за сада нисмо видели.