Бугарски председник Румен Радев наговестио је да би Софија могла преиспитати подршку чланству Србије у ЕУ због, како је навео, начина на који се Београд односи према бугарској мањини у земљи.
"Главни критеријум по коме ћемо судити и давати подршку напретку земаља Западног Балкана јесте управо положај наших сународника у свакој земљи – услови за економски и друштвени развој и, пре свега, њихова способност да бране свој национални идентитет, језик, културу и историјско памћење", објаснио је Радев.
Бугарска је пре три године на сличан начин ставила вето на северномакедонске евроинтеграције, оптуживши владу у Скопљу да подстиче говор мржње против Бугара, пише "Еурактив".
Подсетимо, услов Бугарске за одобрење чланства Скопља у ЕУ је да Северна Македонија измени свој Устав како би се Бугари навели као један од "конститутивних народа". Са друге стране, Бугарска не признаје македонски језик, већ га сматра дијалектом бугарског, нити признаје постојање македонске мањине у Бугарској.
"Наставићу да будем лично посвећен, као и потпредседница Илијана Јотова, да бугарске институције активно раде на консолидованој и јасној националној бугарској позицији и политици подршке свим нашим сународницима у иностранству. Наставићу да активно радим са државним врхом Србије на решавању проблема наших сународника у западним предграђима", рекао је Радев.
Председник Бугарске је у среду доделио највише државно признање, Орден Старе планине, Ивану Николову, председнику Културно информативног центра у српском граду Босилеграду и једном од најактивнијих представника бугарске мањине у Србији.
Николов је током церемоније рекао да идеологија власти у Београду води репресији над бугарском мањином.
"Идеологија која и данас гранатира, пали и претреса бугарске културне и информативне центре, која одузима бугарске књиге, води судске процесе и људе који бране своје национално и људско достојанство подвргава насиљу, прогону и прислушкивању", тврдио је Николов.
Он је позвао на више солидарности и "још категоричнији и доследнији став Бугарске у одбрани бугарске мањине не само у Београду и Бриселу већ и у Софији".
Бугарски председник је истакао да је Бугарска кључна покретачка снага за приступање земаља Западног Балкана ЕУ "јер смо свесни колико је ова интеграција важна за безбедност, стабилност и одржив економски развој региона, али чврсто стојимо иза принципа наших заслуга у овом процесу интеграције тако да он буде одржив и неповратан."
У децембру је 12 од 17 бугарских посланика из свих политичких група, осим пет из проруске Бугарске социјалистичке партије, у отвореном писму упозорило институције ЕУ на "кршење права и распиривање мржње према бугарској мањини у Србији".
Писмо је упућено Европском парламенту, Европској комисији, Европском савету, Савету Европе и амбасадорима непосредно пре састанка ЕУ-Западни Балкан.
"Србију не треба судити само по речима, већ само по акцијама које предузима, а које треба да буду у складу са европским вредностима и људским правима, укључујући и она у одбрани мањина", написали су у писму европосланици.
Писмо није могло проћи без спомињања баука руског утицаја, па су тако оценили и да "стварање мржње у српском друштву према Бугарској, а самим тим и према ЕУ, највише иде у прилог Кремљу".
"Ограничава се настава бугарског језика, спречава се на сваки начин очување бугарске културне баштине, наставља се фалсификовање историје из времена (покојног вође Јосипа Броза) Титове Југославије, верске службе на бугарском нису дозвољене, политичке , цивилне и еколошке организације и њихови активисти су прогањани", додали су европосланици.
Српска православна црква такође је оптужена за стварање антибугарског расположења у периоду после 2008. године.