Број оклопних возила земаља у комшилуку: Србија прва на простору бивше СФРЈ, трећа у региону

Већину оклопњака у оперативној употреби Војске Србије чине возила домаће производње

Пре неколико дана у јавности је одјекнула вест да је у Србију стигло 50 оклопних транспортера (ОТ) БТР-80А из Мађарске, чију је набавку, пре четири месеца, најавио тадашњи министар одбране, а сада премијер, Милош Вучевић, током састанка са мађарским колегом.

Према доступним информацијама, поред већ пристиглих, договорена је набавка још 16 возила овог типа, а ради се о варијанти совјетских точкаша са погоном 8х8, опремљених куполом МБ2-02 чије је примарно наоружање аутоматски топ 2А72 у калибру 30 мм.

Због поменутог топа, варијанта БТР-80А се може класификовати и као борбено возило пешадије (БВП), упркос оригиналној ознаци "брони́рованный транспортёр", која у преводу са руског значи "оклопни транспортер".

Испорука оклопњака из Мађарске представља значајно појачање за Војску Србије, која сада располаже са више од 450 БВП, ОТ и МРАП-ова и то: 323 борбена возила пешадије домаће производње М-80 (процена је да се још око 200 држи у резерви), који се тренутно модернизују на стандард АБ1, око 40 оклопних транспортера "лазар 3", десетак МРАП (Mine-Resistant Ambush Protected) транспортера М-20, око 40 вишенаменских борбених возила "милош" М-16 и наравно 50 мађарских БТР-80А.

Ове бројке Србију стављају међу водеће државе у региону, када је у питању број ОТ и БВП, и то не рачунајући оклопне аутомобиле попут "хамвија", као ни поједине старије платформе попут БТР-50/60, МТ-ЛБу, разних верзија БОВ и БРДМ-2, који се користе као извиђачка, командна или возила за потребе трупне ПВО, артиљерије, војне полиције и за противоклопну борбу. Када би рачунали све наведене, укупан број оклопњака у Војсци Србије порастао би на око 650-700 возила.

Стога су и у приложеном графикону представљени бројеви у које су урачунати искључиво оклопни транспортери, борбена возила пешадије, МРАП-ови и поједина вишенаменска борбена возила, док су оклопни аутомобили, лака оклопна возила и основни борбени тенкови изузети из ове анализе.

Словенија и Хрватска 

Окосницу оклопно-механизованих јединица словеначке војске чини 30 оклопних возила "СКОВ сварун" који заправо представљају варијанту оклопног транспортера "патрија" финске производње, као и 65 транспортера "валук", насталих унапређивањем аустријских "пандура".

Овде треба урачунати и мањи број, процењује се седам, америчких МРАП возила "кугуар". Као и у случају Србије, у укупан број нису урачунати "хамвији", турске "отокар кобре", амерички "оскош" Л-АТВ и југословенски БОВ, што због релативног слабог оклопа, што због њихове основне намене у Оружаним снагама Словеније.

Хрватска војска располаже са: 156 финских "патрија" 8х8, од чега 126 њих служе као оклопни транспортери, а преосталих 30 као борбена возила пешадије; 22 БВП М2А2 ОДС "бредли" (поручено је укупно 89); 104 М-80 наслеђених и заплењених од ЈНА; као и око 30 МРАП возила "макспро" америчке производње.

Очекује се да ће по пристизању остатка "бредлија", југословенски М-80 бити повучен из оперативне употребе, а хрватске снаге на располагању имају и 172 "оскош" М-АТВ и 112 М1151, који представљају унапређену верзију "хамвија".

БиХ, Црна Гора, Албанија, Македонија и тзв. Косовске безбедносне снаге

Оружане снаге Босне и Херцеговине су према проценама Интернационалног института за стратешке студије из 2012. године имале 26 БВП АМХ-10П француске производње. Међутим, није познато колико је ових возила данас у оперативном стању.

На основу истраживања поменутог института утврђено је да је 2023. године Војска БиХ имала и 26 транспортера М113 у оперативној употреби. Из укупног броја изузете су мале количине БРДМ-2, БОВ-1 и око 80 "хамвија".

Црна Гора је убедљиво најслабија у региону, будући да располаже искључиво лаким оклопним возилима и аутомобилима попут Л-АТВ, "отокар кобре" и  са неколико домаћих БОВ.

Према доступним подацима, Албанија на располагању има око 17 совјетских БМП-1 и 50 БМП-2, као и 130 оклопних транспортера М113, односно 39 МРАП возила "макспро" америчке производње. Као и у случају БиХ, ове бројеве треба узети са резервом због непостојања података о оперативном статусу за добар део њих.

Осим наведених, албанска војска је опремљена и са 25 "ивекових" аутомобила ЛМВ и 106 од  "хамвија", а у наредним годинама се очекује испорука још 136 ових возила.

Северна Македонија је по броју оклопњака слична Албанији, па тако њена војска располаже са 10 БМП-2, 60 БТР-70, 12 БТР-80 и 10 МТ-ЛБ совјетске производње, уз око 100 немачких оклопних транспортера ТМ-170 "хермелин", 10 грчких "леонида 2" и 30 америчких М113.

Међутим, ови подаци датирају из 2013. године, па је упитно колики део возила је у оперативном стању данас, а у процесу модернизације Оружане снаге Северне Македоније договориле су набавку 54 "страјкера" америчке производње.

Из укупног броја је у македонском случају изузето 150 "хамвија", 32 Л-АТВ, 2 "кобре и 2 "енгерека" турске компаније "Отокар".

Када су у питању тзв. КБС, ова формација у употреби има 55 патролних возила М1117, који се заправо користе као оклопни транспортери, затим 10 МРАП БМЦ "кипри" и 30 БМЦ "вуран" турске производње. У укупан број није урачунато око 200 "хамвија" и 80 "отокар кобри".

Бугарска, Румунија и Мађарска

Према подацима Интернационалног института за стратешке студије из 2023. године, Оружане снаге Бугарске располажу са 70 борбених возила пешадије БМП-23 и БМП-30, који заправо представљају бугарску верзију совјетских БМП-1, затим са око 20 БТР-60, 100 МТ-ЛБ и МТ-ЛБу, као и са 45 МРАП возила ИАГ "гардијан".

У укупан број оклопњака бугарске војске није урачунато 36 совјетских БРДМ-2, који се слично као и у Војсци Србије, углавном користе као извиђачка возила и платформе за противоклопне системе и 17 америчких патролних возила М1117. Такође, познато је да је Бугарска почетком 2024. године договорила набавку 183 борбених оклопних возила "страјкер".

Убедљиво прво месту по броју оклопњака заузима Румунија и то првенствено због огромне количине возила произведених за време Хладног рата.

Тако румунска војска, према Регистру конвенционалног наоружања Уједињених нација, на располагању има: 141 МЛИ-84(М) заснованих на БМП-1, 69 ТАБ Б33 "зимбру" заснованих на БТР-80, 155 ТАБ-77 заснованих на БТР-70, 211 ТАБ-71 заснованих на БТР-60 (+ 600 до 800 у резерви), 134 швајцарских БВП "пирана 5", које се по линценци производе у Румунији, 43 возила "пирана 3Ц", 76 транспортера МЛВМ и четири МРАП возила "кугуар".

Ипак прво место по броју оклопњака, Оружане снаге Румуније највише дугују транспортерима АБЦ-79М (ранија ознака ТАБЦ-79М), четвороточкашкој верзији наведеног ТАБ-77, будући да их у употреби и даље има око 400.

Румунија је такође уговорила и набавку 21 америчког амфибијског ААВ, а поред 1.200 урачунатих оклопњака располаже и са више од 400 различитих оклопних аутомобила као што су "хамви", ПВП француске компаније "Панхард" и УРО ВАМТАЦ шпанске компаније "Уровеса".

Мађарска војска је пре испоруке последње испоруке Србији, имала око 600 транспортера БТР-80, што значи да их је сада остало 550, а овај број ће се додатно смањити када и преосталих 16 возила буде испоручено нашој држави.

Поред тога, Оружане снаге Мађарске су наручиле 209 немачких борбених возила пешадије из породице "линкс", конкретно верзију КФ41, од којих је 9 већ испоручено, а интересантно је да се у складу са договором мађарске владе и компаније "Рајнметал" ова возила, између осталог, производе и у Мађарској.

У броју од 664 оклопњака је урачунато и 55 МРАП возила – 13 "кугуара" и 42 "макспро", као и око 50 вишенаменских борбених возила "ејдер јалцин", од чега је 40 купљено из Турске, док је 10 произведено у Мађарској. Очекује се да ће мађарска војна индустрија произвести још око 300 ових возила и то под ознаком "гидран". Оружане снаге Мађарске, поред наведених, располажу и са 90 М1151 и 20 "оскош" М-АТВ.