Србија и Балкан

Случај Тефика Мустафе: Зашто се огласио Стејт департмент

Позивамо институције Србије да у овом случају, као и за свако друго хапшење, гарантује фер и транспарентан правни процес, наводи се у саопштењу америчке институције, која се не може похвалити да се огласила сличним саопштењима када су у питању хапшења Срба на КиМ
Случај Тефика Мустафе: Зашто се огласио Стејт департментGetty © Anadolu / Contributor

Амерички Стејт Департмент позвао је Србију да води фер и транспарентан правни процес у случају Тефика Мустафе, који је 1. јуна ухапшен на прелазу Мердаре због сумње да је починио ратни злочин крајем 90-их година прошлог века.

"Позивамо институције Србије да у овом случају, као и за свако друго хапшење, гарантује фер и транспарентан правни процес, у складу са владавином права", наводе из Стејт Департмента у одговору за Радио слободна Европа(РСЕ).

Стејт департмент иначе, што не помиње РСЕ, није се огласио ниједном када су у питању тајне оптужнице против Срба, на које су више пута упозоравале српске власти као једну од метода Приштине за застрашивање. Такође, нису се оглашавали ни када су у питању хапшења Срба на Косову и Метохији да затраже фер и транспарентан процес.

Потпредседник Владе Републике Србије Александар Вулин, реагујући на ово саопштење навео је да Стејт департмент не треба да упозорава српску државу и њене судове да суде фер и по закону, јер, како је додао, они то чине у сваком поступку, па и у поступку против терористе из ОВК.

"У Србији чак и за такве важи претпоставка невиности и принцип да се оптужница мора доказати, што се не може рећи за Стејт департмент када уводи санкције или коментарише ставове оних који су им политички супротстављени. Стејт департмент од Шиптара никада није тражио фер суђење за десетину ухапшених, а често и отетих Срба и то је сасвим очекивано и разумљиво, за Србе било да им суде у Хагу, било да им суде Шиптари, нема правде", поручио је Вулин.

Мустафа је ухапшен због сумње да је починио ратни злочин против цивилног становништва на КиМ. Како је изјавио министар унутрашњих послова Ивица Дачић, као припадник тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК) наведен је у изјавама сведока као учесник у отмици полицајаца Горана Маринковића, Живојина Павића и Предрага Милошевића 19. јуна 1999. код Лабљана на магистралном путу Приштина–Гњилане, након чега им се губи сваки траг.

Приштинске власти оцениле су да се ради о "арбитрарном хапшењу" о којем су обавестиле земље Квинте, САД и Велику Британију тражећи да Мустафа буде ослобођен.

Син Тефика Мустафе, Ћамиљ, тврди да његов отац није био на Космету од августа 1997. до 2004. када се вратио први пут након што је средио документацију да може да се креће, како је рекао у изјави за РСЕ. Ћамиљ Мустафа навео је и да је његов отац "и држављанин Италије", као и да је више од десет пута путовао у Србију и "никада није имао проблема". 

Подсећа се да је 17. априла, под сумњом да је починио ратни злочин, ухапшен у Србији, на граничном прелазу са Хрватском, и Садик Дураку из Ђаковице, као и да му је недавно продужен притвор до 30 дана.

То је за РСЕ изјавио његов бранилац Горан Петронијевић наводећи да му је притвор продужен због опасности од бекства.

Садик Дураку, који има британско држављанство, тврди, како каже Петронијевић, да је од децембра 1998. континуирано боравио у Великој Британији и да се није враћао на КиМ до 2004. године.

У притвору у Србији су још четворица грађана "Косова" албанске националности, подсећа РСЕ.

Осим Мустафе и Дуракуа, који су ухапшени недавно, ту је и Хасан Дакај, бивши припадник тзв. ОВК, који је ухапшен 6. јануара на граничном прелазу Мердаре. Суђење је у току и Незиру Мехметају који је ухапшен 4. јануара 2020. такође на прелазу Мердаре.

РСЕ наводи и друге случајеве хапшења и суђења у Србији Албанцима оптуженим за ратне злочине и злочине против цивилног становништва.

Новембра 2022. Виши суд у Београду прогласио је Петрита Дуљу кривим за ратни злочин у селу код Ђаковице 1999. године, док је био припадник ОВК. Дуља је потом у априлу 2023. ослобођен оптужби. 

Године 2018. ухапшен је Рамадан Маљоку који је оптужен за злочин у Горњем Неродимљу у општини Урошевац. Прихватањем споразума о признању кривице у марту 2019. године осуђен је на годину и по дана затвора.

У новембру 2016. под оптужбом за ратни злочин био је ухапшен Хилми Кељменди, али је тужилаштво одустало од гоњења и после неколико дана је пуштен на слободу.

У априлу 2012. године ухапшен је Марк Кашњети и суђено му је за злочин против цивилног становништва у Призрену на Космету. Кашњети је ослобођен оптужби.

image