Почео "Балкански дијалог 2024" у Руском дому: Ово ће бити веома значајна година за Балкан

У Руском дому у Београду данас је отворен највећи научни и стручни форум, који окупља истакнуте стручњаке за питања балканског региона, али и њихове младе колеге. 

Одавно афирмисана, као платформа за свеобухватну дискусију и јачање културних и историјских веза између представника научне заједнице Русије и балканских земаља, програм "Балкански дијалог" Фондације за подршку јавној дипломатији "А.М. Горчаков" је више пута одржаван у Србији. Према речима организатора, његове учеснике ове године очекује садржајан програм на тему актуелних питања у области културе, образовања и друштвене сарадње.

Први дан "Балканског дијалога" у Руском дому отворио је директор "Руског дома" у Београду Јевгениј Баранов, који је рекао да сада постоји могућност  сарадње са све више делова бивше Југославије.

"Имамо различите предлоге, сугестије и остало. Ништа се не дешава тек тако и случајно", рекао је Баранов.

Он је оценио да су односи Русије и Србије су веома добри, "а проблеми које има Србија, итекако решиви".

На скупу су говорили и извршни директор "Фонда Горчаков", изванредни и опуномоћени амбасадор Руске Федерације Леонид Драчевски и доктор политичких наука, професор Високе школе економије Националног истраживачког универзитета, шеф катедре за црноморско-медитеранске студије Института Европе Руске академије наука Екатерина Ентина.

Драчевски је оценио да је, како год се окрене, ова година "од великог значаја".

Он је подсетио да се "последњих година чују вести да се све везује за Запад и Србију", а да је чињеница да је "Балкан био и остао од значаја".

"Ова година је значајна и за регион. Како кажу, борба је била и остала. Борба се наставља. Закључак је тај да су Балканци били и остали. Они су били и остају с фокусом у међународној политици. Сада је јако занимљиво и важно анализирати све шта се дешавало а и шта се дешава", рекао је.

Како се наводи, ове године конференција обухвата дискусију о цивилизацијској, духовној, историјској мултидимензионалности балканског простора, која омогућава земљама региона да спроводе мултилатералну спољну политику и сарађују у економији.

На конференцији учествују млади стручњаци из области међународних односа, политике, економије, историје региона Балкана, као и активисти јавних организација, које се баве међународним активностима и питањима јавне дипломатије.

Међу учесницима су и Стеван Гајић, сарадник Института за европска истраживања, Кимура Каори, др, истраживач-сарадник Катедре за историју источне Европе после Другог светског рата Института за славистику Руске академије наука  и Ирина Анастасиевић, професор на Филолошком факултету.