Србија и Балкан
Факултетима прете искључења струје
Чланови Универзитета у Београду мајске рачуне платиће само делимично, тачније покриће мање од половине трошкова, јер немају новца
Када им у јуну пристигну рачуни за енергетске и комуналне трошкове током маја, факултети Универзитета у Београду, а има их 31, уплатиће само онолико новца колико добију од државе.
Овим ће бити испоштована одлука Сената универзитета да се од 1. јуна плаћају трошкови само у износима које уплати држава, а ова одлука донета је након што надлежни нису одговорили на апел да се реши тешка финансијска ситуација у високом образовању.
А највеће финансијске потешкоће имају они са математичке групације: Хемијски, Физички, Математички, Географски, Биолошки, али и факултети хуманистичких наука попут Филолошког и Филозофског.
Да уплате државе покривају мање од половине трошкова говоре и подаци које нам је дао декан Хемијског факултета проф. др Горан Роглић. Он наводи да су за енергетске трошкове у мају од државе добили 1.680.000 динара, а да им недостаје 2.400.000 динара.
Такође, треба платити и комуналне услуге које износе 300.000 динара.
"На годишњем нивоу струја и грејање коштају нас око 47.000.000 динара, а држава уплати око 20.400.000", прецизира Роглић.
Слична ситуација је и на Филолошком факултету, а декан Ива Драшкић Вићановић истиче да овај факултет од државе добија око 870.000 динара, што покрива две трећине рачуна за струју. Трошак за комуналне услуге је 557.592 динара, а уплаћује се 271.250 динара.
Роглић каже да ће обавестити добављаче, као што су Електропривреда Србије или градски водовод о одлуци да не плаћају целе рачуне и због чега је то тако.
"Онда је на Електродистрибуцији да одлучи да ли ће нам искључити струју и на Водоводу да ли ћемо имати воду", истиче овај професор.
Декани кажу да држава ни динар не уплаћује за отремнине за пензију, јубиларне награде, акредитацију, противпожарне мере, опрему, технику...
Иначе, како су са универзитета у више наврата истицали, влада, иако је по закону обавезна да плаћа све материјалне трошкове, уплаћује свега 10 до 20 одсто потребних средстава, а за све остало морају сами да се снађу. Неке од високошколских установа то успевају јер раде уносне пројекте, али многи нису те среће.
Када је реч о платама на универзитету, новац се добија из буџета и те уплате су редовне.
Али, и ту постоји проблем јер је цена рада запослених у високом школству мања него у доуниверзитетском образовању.
"Цена рада је за 15,9 одсто виша у основном и средњем образовању него на универзитету. Посебан проблем су плате у стручним службама, јер плата правника у основној школи већа је за 14 одсто од плате правника на факултету", истичу на универзитету.
