Србија и Балкан
Од АИД-а до Сребренице: Проевропско лице и исламистичко наличје спољне политике БиХ
Како је шеф сарајевске дипломатије Елмедин Конаковић повезан са радикалним исламистима
Када је министар спољних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић, након гласања у Генералној скупштини УН о Резолуцији о Сребреници, позвао председника Србије Александра Вучића да заједно оду у Поточаре, српски председник протумачио је то, имајући у виду пређашње искуство, као позив на своје убиство. Ово је пак изазвало опште згражавање прозападних медија у Србији и њихових саговорника. Како је једна тако "разумна изјава" о заједничком одавању почасти жртвама могла да изазове "неразумно тумачење" о позиву на убиство, запитали су се.
Поменуту разумну изјаву дао је бошњачки званичник који је само месец дана раније рекао да "овакав Вучић и оваква Србија од нас не заслужују ни трунку поштовања", најављујући да ће тражити исплату ратне одштете и обнову ревизије пресуде против Србије. А неразумно тумачење дао је српски председник тиме што је подсетио на линч који је доживео 2015. у Поточарима а чији починиоци ни дан-данас нису пронађени.
Осим пуног разумевања за ставове о Вучићу, Конаковић у делу медија на српском језику ужива наклоност као европско лице БиХ, модерно и окренуто европским вредностима и светлој будућности у ЕУ и НАТО.
То лице, међутим, има и своје наличје.
Узданица и верни сарадник
Конаковић је био млада узданица Странке демократске акције (СДА), како је о њему говорио први човек те партије Бакир Изетбеговић, све док 2018. није одлучио да иступи из ове странке и формира своју партију Народ и правда (НиП).
Придружио му се тада и Кемал Адемовић, председавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, којег описују као једног од најближих сарадника Алије Изетбеговића. О рахметли Алији Адемовић и данас говори с пуно поштовања, иако је НиП у жестоком сукобу са СДА који траје од те 2018.
У тим међусобним оштрим оптужбама за корупцију и непотизам, дојучерашњи партијски другови оптужују Конаковића и Адемовића да их је направила СДА. С обзиром на дугачак стаж и истакнуту позицију у странци обојице, то је вероватно добрим делом тачно.
А ради се о странци која је и у домаћој и у међународној јавности, у различитим документима и извештајима, довођена у тесну везу са исламистима, пре свега Муслиманском браћом, који су, према тим изворима, помагали и ратне и поратне напоре Бошњака.
Састанак у Турској
Судећи према извештају објављеном на порталу истрага.ба и релативно нова странка НиП негује везе са исламистима.
Делегација НиП-а коју је у Турску одвео Конаковић у марту 2021. састала се тамо са Мухамедом Чифтичијем, у салафијским круговима познатим као шејх Абу Анас, којег су немачки полицијски органи означили као радикалног исламисту и забранили његову онлајн школу 2011. године, наводи се у тексту.
И додаје да се његово име појављује и у истраживању Универзитета Џорџ Вашингтон међу кључним људима немачке салафистичке сцене, који су, како се цитира из извештаја, у најбољем случају оптужени само за радикализацију немачких муслимана, а у најгорем за директно регрутовање за Исламску државу и сличне групе.
Бакирове везе
Са исламистима својевремено се сликао и некадашњи партијски саборац Конаковића и Адемовића, Бакир Изетбеговић.
Тврдња да је млађи Изетбеговић наставио да негује односе са исламистичким покретом Муслиманска браћа, са којима је његов отац Алија одржавао тесне везе, у медијима се обично документује његовом фотографијом са припадницима овог покрета на којој заједно са њима показује четири подигнута прста - препознатљиви поздрав организације.
И даље се наводи да се радило о састанку са Муслиманском браћом у Председништву БиХ 2014.
Лист "Политика" писао је 2016. да су Бакира Изетбеговића везе с вођама Муслиманске браће ставиле под надзор америчке владе, након објаве да САД групу сматрају терористичком организацијом.
Уз то, у извештају међународне невладине организације "Глобсек" подсећа се да је након изрицања пресуде председнику Египта Мухамеду Морсију, којег такође повезују с Муслиманском браћом, Бакир Изетбеговић објавио службену председничку изјаву позивајући Египат да поштује људска права и осигура да Морси има поштено суђење.
Политичка убиства
Често су изношене тврдње и да је део муџахедина, припадника одреда "Ел муџахид" остао након рата у БиХ. У извештају Центра за друштвено-политичка збивања Републике Српске наводи се да је један од кључних људи СДА, Ирфан Љеваковић, "након Дејтонског споразума као виши званичник у муслиманској обавештајној Агенцији за информације и документацију (АИД), претежно састављеној од Бошњака, наводно помогао борцима из исламских земаља да остану у Босни и Херцеговини".
Осим што је био припадник Специјалне јединице МУП-а БиХ и учествовао у борбама у Сарајеву, директор АИД-а након рата 1996. био је други човек Конаковићеве партије, Кемал Адемовић, који на тој позицији остаје до 2001.
Адемовић је сам описао како је дошао на ту функцију у интервјуу објављеном на порталу сарајевског "Ослобођења" 2018. Како је објаснио, један човек му је рекао да председник (Алија Изетбеговић) "мора сменити садашњег директора на захтев Американаца и треба нам човек само док не нађемо решење".
Одговарао је и на питање да је био на челу АИД-а у време када је убијен заменик директора агенције Неџад Угљен а убица никад није пронађен. "Убица и јесте и није пронађен: ја не могу говорити о томе зато што се истраге раде, никад нису стале и као да има неких резултата", рекао је тада Адемовић.
Резултата те истраге још нема, али има кривичне пријаве коју је управо ових дана Федералном МУП-у поднео бивши припадник тајне службе Един Гараплија против, између осталих, и Бакира Изетбеговића и Кемала Адемовића, другог човека партије Елмедина Конаковића. Гараплија је рекао да је пријаву поднео за организовани криминал и политичка убиства, да је у њој навео нерасветљена убиства више особа, међу којима и Угљена. Те да су они против којих је поднео пријаву још 1996, у години у којој је Адемовић дошао на чело АИД-а, приступили групи за организовани криминал, која је, између осталог, извршила прикривање кривичних дела тероризма и убиства вршитеља највиших безбедносних функција у Федерацији БиХ.
Од Порто Монтенегра до "Галерије"
Осим веза са исламистима, медији у Сарајеву, али и ван граница нашег региона, у Немачкој, пишу ових дана и о наводним криминалним контактима некадашњих чланова СДА, док они за исте оптужују челнике те партије.
Портал истрага.ба довео је у везу кума Елмедина Конаковића Гордана Мемију са ухапшеним за трговину наркотицима Едином Гачанином. Мемија је са сарајевским бизнисменом Сашом Спасојевићем био сувласник фирме "Мај плејс". Они су се потом повукли из власништва ове фирме, која је постала део компаније "Плејс", а коју је приликом куповине хотела "Игман" заступао бивши фидбалер Емир Гранов.
Он је власник ланца луксузне гардеробе за мушкарце "Граноф" који има продавнице од Порто Монтенегра до београдске "Галерије".
Између Запада и Запада
Постоје два правца сарадње са исламистичким групама међу политичким структурама у БиХ, који гаје те односе без обзира на њихове политичке поделе, указује за РТ Балкан стручњак за тероризам Џевад Галијашевић.
"Један правац је усмерен према Муслиманској браћи и он углавном иде према Лондону, једном од три центра ове организације. То је још Алија Изетбеговић утемељио. Чак је Ердоган једном приликом Бакиру Изетбеговићу сугерисао да греши око поверења које има у Запад, управо мислећи на Муслиманску браћу. Јер Ердоган себе сматра лидером Муслиманске браће, а не да Британци координишу те послове", каже Галијашевић.
Наш саговорник додаје да је линија према Муслиманској браћи линија класичног политичког ислама ослоњеног на западну обавештајну заједницу, где су присутне и САД и Француска.
"Они се ослањају на класични вехабизам у религијској орјентацији, а у политичком исламу на везе са Западом. Друга линија је линија арапских глобалних терористичких организација које се такође ослањају на вехабизам као верски концепт, али имају одређене елементе или нефилтриране кадрове који врло често окрену леђа. Иако су и те структуре формирали Американци, и Ал Каиду и Исламску државу, оне често знају да пођу за својим интересима и окрену се против САД. Данас видимо да су те организације маргинализоване. Оне су јаке, и једна и друга линија, онолико колико су потребне Западу", додаје Галијашевић.
Алија и касније Бакир Изетбеговић бацили су босанске муслимане у загрљај глобалног тероризма, каже саговорник РТ Балкан и истиче да су у ствари дали алиби Западу да исламистички тероризам користи као властити геополитички инструмент.
"Бошњаци и данас имају око 5.000 људи који су заостали од муџахединског покрета, имају око стотинак посебних насеља у којима се практикује та врста вере и држи комуникација са глобалним тероризмом. На крају, из тих центара, 21 паралелног џемата, отишло се у Сирију, из БиХ је преко 500 људи отишло у Сирију, процесуирано је само 44. Иако је законом забрањено одлазити на страна ратишта", указује Галијашевић.
Спрега са организованим криминалом
Власт у БиХ, пре свега обавештајно-безбедносне агенције врше заштиту ове врсте политике и ових организација, истиче наш саговорник.
"Оне никада нису адекватно прогоњене, никада нису примењене безбедносне процедуре које су прописане, никада те идеологије нису забрањене, као ни организације које их промовишу.
"Посебно је опасно што данашње поједине политичке елите, које се повезују са неким тзв. хуманитарним организацијама из Турске, организацијама повезаним са Муслиманском браћом, с друге стране учествују у заштити највећег кокаинског нарко-картела у Европи. Спрега организованог криминала, нарко-мафије је она комбинација коју су направили отпцељени кадрови СДА. Међутим, никада се нису одрекли сарадње са глобалним терористичким организацијама. Пет таквих из БиХ је на листи Савета безбедности УН", истиче Галијашевић.
Алијина тајна служба и 11. септембар
Говорећи о АИД-у, Галијашевић каже да је то била Алијина тајна служба и да је повезана са ликвидацијама самих Бошњака.
"АИД се на крају преиграо јер је учествовао у нападу на САД и након 11. септембра је забрањен. Шесторица терориста који су учествовали у овом нападу имали су држављанство БиХ, међу њима и главни организатор који је сада у Гвантанаму, Халид шеик Мухамед", каже Галијашевић.
Садашње групације, како додаје, често учествују у пословима који имају део скривене, властите агенде.
"Агенде за коју Запад не зна, није је одобрио, а која може подразумевати ликвидације и терористичке акције у ЕУ. И даље је БиХ најважнија база глобалног тероризма са знањем Запада. Американци и Британци то користе као властиту насилну батину за дисциплиновање Европе", истиче Галијашевић.
