Србија и Балкан
Суочен са губитком избора, Грошељ се латио опробане финте: Због Вучићеве освете сам на дну листе
Незадовољан што се није нашао на жељеном месту своје партије на европским изборима, Клемен Грошељ се окренуо против председника Србије
Свестан да свака ујдурма у којој се помињу Срби или Вучић запали словеначко бирачко тело, Грошељ је у јавност пустио "буву" да су му српски председник и градоначелник Љубљане Зоран Јанковић минирали повратак у Европски парламент.
Клемен Грошељ, донедавно шеф посматрачке мисије ЕП на изборима у Србији, очајан јер су му безмало никакви изгледи да ће га словеначки бирачи у недељу на европским парламентарним изборима поново послати на бајно плаћену посланичко место у Брисел, досетио се опробаног трика – преко домаћих медија је лансирао "буву" за коју је, као окорели националиста и србомрзац старог кова, знао да ће упалити бар код дела бирачког тела на "сунчаној страни Алпа".
Незадовољан потопљеним шансама да се поново вине у фотељу Европског парламента, за свој зао усуд окривио је председника Србије Александра Вучића који је наводно преко љубљанског градоначелника Зорана Јанковића испословао да га његова матична странка смести на задње место на бирачкој листи, све како би му се осветио за лошу оцену српских избора.
На питање новинара РТВ Словенија у централном ТВ Дневнику, има ли чврстих доказа за своје оптужбе, Грошељ је признао да нема, а онда брзо (и неуверљиво) додао да "ток догађаја доказује његове тврдње".
Све се закувало још пре почетка изборне кампање када је владајућа странка Гибање Слобода премијера Роберта Голоба одлучила да не испоштује Грошељев захтев да буде носилац партијске листе. Грошеља је Голобу у "мираз" довео актуелни министар одбране Марјан Шарац, чија странка (Листа Марјана Шарца, ЛМШ), пошто је пропала на словеначким парламентарним изборима пре две године, утопила своје чланство у Гибање Слобода.
Шарец је заузврат добио министарску синекуру, па је и четрдесетосмогодишњи Грошељ, по струци "обрамбословец" (стручњак за одбрану и заштиту) очекивао исти третман. Није рачунао, међутим, да је Гибање Слобода, као млада странка, пуна нових кадрова које треба заситити разним добро плаћеним функцијама.
После тешких борби иза партијских кулиса, Грошељу је понуђено утешно, последње место на партијској изборној листи, наводно "једнако добро позиционирано" оку бирача, као и оно прво.
За Грошеља је била још посебна шамарчина јер је премијер Голоб одлучио да носилац листе буде Ирена Јовева, која је као посланик у ЕП потекла из истог "легла" (ЛМШ) као и сам Грошељ, иначе бивша новинарка комерцијалне телевизије која се током петогодишњег мандата у Бриселу и Стразбуру није нарочито мешала у свој посао и углавном служила као део гласачке машинерије Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.
Иако је на пример Милан Брглез, такође посланик у ЕП у досадашњем сазиву, а који се исто тако бори за реизбор, изричито тражио да га његови Социјални демократи (СД) сместе на последње место на страначкој листи, "које је једнако добро као прво" (за прво се очекивало да ће га засести тадашња шефица странке Тања Фајон, али јој је чланство на конгресу странке помутило планове па више не води ни СД, а није ни кандидат за ЕП), Грошеља није убедила Брглезова аргументација већ је бесно најавио да одустаје од кандидатуре за посланика у ЕП.
Зачкољица је у томе што бирачи, изузев што бирају страначку листу, имају могућност да на њој дају преферентни глас (предност) и неком од страначких кандидата, зато се Брглез водио искуством да је лако заокружити првог или последњег на изабраној изборној листи, док друге кандидате треба тражити лупом.
Али Грошеља та аргументација није уверила, хтео је да буде први, и само први.
Када су у Гибању Слобода његову одлуку примили скроз равнодушно, уместо, како је очекивао, да га на коленима моле да се предомисли, најавио је да напушта и странку.
И све то би прекрили снегови и шаш да се у предизборној комбинаторици није појавила и опскурна ванпарламентарна странка "Зелени Словеније". С обзиром да сами немају ни помена вредног чланства а још мање лидера, ту им се нашао при руци – Клемен Грошељ. Остварио му се сан – он је њихов главни (шпицен) кандидат.
Протеклих месец дана је обигравао сва медијски покривена предизборна суочавања, заговарао НАТО и амерички посреднички рат у Украјини, нападао Путина и Русију, речју, радио је оно што најбоље и једино зна. Али проблем је што је све сасвим исто чинила и већина осталих конкурената, из других странака.
Агенције које мере пулс јавног мњења остале су неумољиве – из дана у дан су објављивале анкете које су потврдиле да су Грошељеве шансе да прође кроз иглене уши овогодишњих избора за ЕП равне статистичкој грешци.
А онда се, тик пред почетак изборне тишине, досетио спасоносног решења које би могло да га врати у жижу интересовања, па су се, како преносе словеначки медији "појавиле спекулације да се Клемен Грошељ, пре неколико месеци кандидат 'Слободе' за Европски парламент, а сада кандидат Зелених, нашао на репу листе 'Покрета Слобода' због освете председника Србије Александра Вучића".
ТВ Словенија подсећа да је "председник Србије Александар Вучић јавно словеначког европосланика Клемена Грошеља назвао непријатељом Србије због критичке оцене избора у Србији".
Према Грошељевом конструкту догађаја, Вучић је вршио притисак на председника "Слободе" Роберта Голоба преко градоначелника Љубљане Зорана Јанковића како би спречио Грошеља да буде поново изабран у ЕП.
"То је тотално ср*ње", је за ТВ Словенија презриво одговорио премијер Голоб поводом Грошељевих инсинуација. "Како нормалан човек може тако нешто уопште да лансира у јавност", додао је он.
Грошељ, пак, признаје да за своје тврдње нема чврстих доказа: "То су ствари које су се дешавале, ако су се дешавале, на веома дискретном нивоу."
Према његовим речима, почетком године је важио за "шпиценкандидата" странке Слобода, на кога се јако рачунало да ће странци обезбедити бар једно седиште у ЕП. "А онда се догодио Вучићев напад у коме сам жигосан као непријатељ Србије. И онда се десио 27. март, када сам напрасно завршио на 8. месту страначке листе, на месту за које ми је речено да немам шанси да прођем на изборима. Нисам добио никакво објашњење зашто сам ту, али је занимљиво да ми је нуђено све и свашта, само да не бих био члан Европског парламента", наставља Грошељ.
На питање, има ли градоначелник Љубљане Зоран Јанковић толико велики утицај на Слободу да би могао да постигне Грошељев пад, "обрамбословец" одговара: "То тренутно не знам, али знам да је на прошлим парламентарним изборима имао веома важан утицај ко је био на листи кандидата. Ако је тај утицај постојао раније, не видим разлог зашто га не би било и сада."
Јанковић, који не крије да је пријатељ српског председника, одлучно демантује све Грошељеве наводе. Словеначки медији спекулишу да Јанковић лобира код Вучића за послове за словеначке компаније на Експу, који ће се одржати у Србији 2027. године. Из тога извлаче закључак да је Грошељ жртва економских интереса неких словеначких компанија.
"За сада не лобирам ни за једну компанију на Експу. О господину Грошељу нисам разговарао ни у једној компанији, а камоли да бих икога игде премештао (по страначким листама)...", одлучно је негирао све гласине љубљански градоначелник.
"Пут од првака до последњег на страначкој изборној листи је необичан", оцењује словеначки политички аналитичар Дејан Штајнбух. "Ако би се испоставило да је ишта од овога што тврди Грошељ тачно, то би био један од најгорих скандала у историји Словеније", додаје.
Премијер и вођа "Покрета Слобода" Роберт Голоб у међувремену инсистира да је Грошељ отишао јер је странка дала предност тимским играчима који не гледају само на сопствену корист.
