Након одлуке Црне Горе да од 1. јула забрани увоз аутомобила са евро 3 и 4 моторима, Србија је постала последње европско уточиште за таква возила.
У међувремену, ЕУ се припрема за нови искорак jер уводи обавезан евро 7 стандард емисије издувних гасова од новембра 2026. године.
"Ово би требало да донесе побољшање у смислу екологије. Под један, строжу контролу састава издувних гасова моторних возила. Под два, уводи се контрола емисије кочионог система возила, пратиће се деградација пнеуматика", каже за РТС доцент др Предраг Мрђа са Машинског факултета у Београду.
Упућени потез Уније тумаче као ветар у леђа европској аутомобилској индустрији, 11 година пре планираног укидања производње аутомобила са класичним моторима.
Цвета продаја половњака
За то време, продаја половњака старијих од 15 година у Србији цвета – свега 17 одсто укупно продатих возила су нова.
"За прва четири месеца ове године 60 одсто укупно продатих половних возила су она 'најгора', у еколошком и безбедносном смисли. То су евро 3 и евро 4 возила, која су забрањена за увоз у свим земљама региона и Европе", указује Александра Ђурђевић из Српске асоцијације увозника возила и делова.
Иако је Влада Србије у новембру 2022. усвојила програм за заштиту ваздуха којим је предвиђено да се од 1. јануара ове године забрани увоз возила са евро 3 и евро 4 моторима, то је остало само мртво слово на папиру.
"Неопходност је да се подмлади возни парк из безбедносних, здравствених и еколошких разлога. Не смемо да дозволимо да се друге земље решавају забрањених возила, свог отпада, тако што их извозе у нашу земљу", наглашава Ђурђевићева.
Додатни проблем је и чињеница да су великом броју аутомобила са евро 3 и 4 стандардом, скинути системи за пречишћавање издувних гасова, што их сврстава међу највеће загађиваче ваздуха.
И одлука о редовној контроли издувних гасова и катализатора "на чекању" је бар до 2025. године.