Трагом Додикове најаве: Колико је далеко референдум о независности РС и шта о томе мисли Београд?

Док се у Србији врше последње припреме за скуп под називом "Један народ, један Сабор – Србија и Српска", председник Републике Српске Милорад Додик из Русије поручује да се Бањалука спрема за референдум о независности од Босне и Херцеговине.

Додик: Одржаћемо референдум о независности Републике Српске, могуће уједињење са Србијом

Додик је, осим идеје о раздруживању, отворено говорио и о идеји о уједињавању земаља у којима већину становништва чини српски народ, уз ограду да је то задатак будућих генерација.

Председник Србије Александар Вучић са друге стране најављује за викенд да ће се са приче прећи на дела, не наводећи превише детаља.

Колико је реално да се Републикa Српска одвоји од Босне и Херцеговине путем референдума, да ли "прелазак на дела" подразумева и подршку Србије за тај потез и да ли би Свесрпски сабор могао да буде почетак политике уједињавања српског народа и у том смислу?

Више нема назад

Професор геополитике из Републике Српске Срђан Перишић најаву о раздруживању види као одговор Републике Српске на намере Запада у Босни и Херцеговини које су постале јасне након иницијативе о резолуцији о Сребреници.

"Разоткриле су се намере Запада о унитаризацији Босне и Херцеговине, односно уништења Републике Српске, а које се ослања на међународну ситуацију која је хаотична", појашњава Перишић за РТ Балкан.

Напомиње да раздруживање не може да се изврши без исказивања јасне воље грађана Републике Српске, због чега је референдум нужан.

"Сигурно је Додик о томе разговарао и са председником Путином и изнео му своје виђење ствари", каже наш саговорник.

Искључује могућност враћања на пређашње стање, односно на политичку позицију пре изгласавања резолуције о Сребреници, јер би то, оцењује Перишић, показало слабост Републике Српске и прихватање пораза.

Перишић сматра да будућност спровођења референдума зависи од одлуке Србије да ли ће подржати Републику Српску у тој намери, подсећајући да су односи Београда и Бањалуке били су у успонима и падовима у ранијем периоду, што је зависило од америчког утицаја на Владу Србије и председника. 

"Ако то до сада због јаког присуства америчког фактора и фактора Европске уније на Балкану није било могуће, време тако тече да се више тај осећај српског народа не може игнорисати. Од сутрашњег Свесрпског сабора се очекује да дâ одговоре у ком правцу ће се Србија и Република Српска кретати", каже Перишић.

Ни Влада Србије ни председник нису се до сада изјашњавали о идеји референдума о независности Републике Српске, нити о могућем удруживању.

Чекати прави моменат?

Због геополитичке ситуације, најављена одлука Додика о издвајању Републике Српске из Босне и Херцеговине у овом моменту није најбоља, без обзира на исправност жеље српског народа, сматра професор безбедности из Београда Мирослав Бјеговић.

"После срамне и лажне резолуције о Сребреници изгласане у Генералној скупштини УН, такав искорак би био погрешно протумачен од свих земаља Квинте и НАТО-а. Сви би заједнички рекли да је Република Српска реметилачки фактор на Балкану и да се можда припрема и за друге акције које би подразумевале оружани сукоб", каже Бјеговић за РТ Балкан.

Наводи да моменат за такву одлуку није добар, а било би приписано Србији да подржава такву одлуку о издвајању и директном припајању Србији.

"Комплетан српски народ има такву жељу и вољу за уједињењем две братске републике, али моменат није најбољи, зато би о томе требало размислити", додаје наш саговорник.

Говорећи о Свесрском сабору, Бјеговић каже да је циљ да се покаже јединство и жеља српског народа за заједничком борбом у економском, безбедносном и сваком смислу.

"Није случајно што се на окупљање позивају и Срби из Хрватске, Црне Горе, делова Северне Македоније, то ће бити  једна свеопшта манифестација где треба д се покаже заједништво и јединство у свим будућим временима и наступима, што српски народ и заслужује", закључује Бјеговић.