Србија и Балкан
Споразум о изградњи меморијалних центара јасеновачким жртвама: Српски Јад Вашем на обали Саве
Када је реч о култури сећања, проучавању српских жртава и историји страдања српског народа, веома је важно ослонити се на позитивна искуства Израела, сматра историчар Александар Раковић
Коментаришући одлуку о изградњи меморијалних центара у Доњој Градини и Београду на обали Саве, посвећених јасеновачким жртвама, што је озваничено на Свесрпском сабору у Београду, историчар др Александар Раковић је истакао да је веома важно с тим у вези ослонити се на искуства Израела, односно методологију Јад Вашема, меморијалног центра за јеврејске жртве холокауста.
"Када је реч о култури сећања, проучавању српских жртава и историји страдања српског народа, веома је важно ослонити се на позитивна искуства Израела. Методологија Јад Вашема треба да се примени и у Србији, јер се он и слични центри на Западу сматрају демократским тековинама, па нема разлога да се и српски меморијал не сматра научном и демократском тековином", рекао је Раковић за "Вечерње новости".
Додаје и да ће вест о изградњи меморијала сигурно побудити негативне реакције код оних који негирају спрско страдање.
"Нема сумње да ће се поводом меморијала огласити такозвани другосрбијанци који одричу Србима право на жртве јер имају проблем са сопственим идентитетом. Ко има јасан идентитет, тај потпуно разуме о чему је реч", прецизирао је Раковић.
Разлог зашто тек сада, после 79 година од завршетка Другог светског рата, српске жртве НДХ геноцида, у којем је Јасеновац био највећа фабрика смрти, добијају меморијални центар треба тражити и у Југославији Јосипа Броза Тита, где је деценијама било забрањено поменути да су Срби у НДХ истребљивани само зато што су били Срби.
У време Брозовог режима мало српских историчара бавило се темама српских страдања у НДХ.
"Постојала је прећутна и неформална 'подела рада' у СФРЈ, темама о НДХ, односима са Италијом, Аустријом и Немачком бавили су се претежно хрватски историчари, који су писали онако како се могло, а да одговара хрватским националним интересима", закључује историчар др Горан Милорадовић.
