Амбасадор Марока о Сребреници: Не учествујемо у иницијативама које шкоде Србији

Неучествовањем у гласању у Уједињеним нацијама поводом резолуције о Сребреници, Краљевина Мароко је потврдила свој став да никада неће подржати нити учествовати у било којој иницијативи која би на било који начин могла да нашкоди Србији и њеном народу, као и да озбиљно угрози процес помирења у Босни и Херцеговини, изјавио је амбасадор Марока у Србији Мохамед Амин Белхаж.

Амбасадор је у интервјуу за "Политику" истакао да је питање Сребренице изузетно осетљиво, не само за различите народе Босне и Херцеговине, већ и за цео свет, напомињући да је оно обавијено још једним слојем осетљивости за све земље чланице Организације исламске сарадње која је 2011. године већ прогласила 11. јул за годишњи "Дан жалости у част сећања на оне који су убијени у сребреничком масакру".

"Моја земља је пажљиво слушала примедбе наших српских пријатеља у вези с процесом израде нацрта резолуције Генералне скупштине УН о геноциду у Сребреници, усвојене 23. маја, у вези са непостојањем адекватног власништва над резолуцијом, временом њеног подношења и њеном екстремном политизацијом", рекао је Белхаж.

Он је оценио да је права штета и пропуштена прилика што је први пут простом већином усвојена резолуција о питању од општег консензуса.

"Надам се да ова резолуција неће имати негативан утицај на мир и стабилност у региону и на процес помирења у БиХ, те да ће Србија наставити да игра кључну улогу у промовисању вредности толеранције и суживота, као што је чинила и протеклих деценија", рекао је амбасадор Марока.

На питање када би шеф Марока, краљ Мухамед Шести могао да посети Србију, Белхаж подсећа да је 2022. краљ уврстио Србију међу земље најужег круга пријатеља.

"Семе је посејано, а сада само треба да изградимо позитиван замах, импулс који ће довести до ове дуго очекиване државне посете. То се мора учинити кроз размену посета на високом нивоу између наших високих званичника, наставком редовних политичких консултација између две земље, и, наравно, одржавањем трећег састанка Заједничке економске комисије и првог састанка Мароканско-српског пословног савета, који би био одржан у Београду што је пре могуће", закључио је он.