Министарство спољних послова Русије указало је на извештај независне Међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године на чијем челу је израелски научник Гидеон Грајф.
Како Министарство оцењује, извештај представља нов, непристрасан поглед на трагичне догађаје за време сукоба у БиХ у којем се анализира све оно што се догодило у Сребреници у лето 1995. године.
Истиче се да је Комисија у свом раду уживала потпуну самосталност, као и да закључци нису били дириговани, већ су их усагласили и подржали сви чланови комисије.
"На основу пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), бошњачки (муслимански) званичник, уз помоћ западних земаља, упорно је, у светску јавну свест, уносио мит о колективној одговорности српског народа за 'геноцид' над бошњачким народом у БиХ", навели су у Министарству и истакли да су тако Бошњаци препознати искључиво као "жртве", а Срби искључиво као "злочинци".
Комисија Гидеона Грајфа ослањала се на обиман доказни материјал, међу којима су били физички докази, искази очевидаца и прикупљене архиве, укључујући и оне од МКСЈ-а, а спровела је и сопствена истраживања.
Напомиње се да су званичне бошњачко-муслиманске структуре и јавне организације, које су имале приступ информацијама и анализама догађаја у Сребреници, одбиле да сарађују са комисијом и нису јој дале никакве информације.
Главни резултат рада Грајфове комисије су необориви подаци до којих су дошли, а који мењају перцепцију у друштву о самом сукобу, а посебно о томе шта се дешавало у Сребреници, наметнуту од стране Запада (укључујући и МКСЈ) и њених медија.
Војници АРБиХ углавном страдали у борбама
Информације које промовишу Бошњаци и западњаци о наводно 8.273 идентификоване жртве "геноцида" у Сребреници су у великој мери фалсификоване и нису поткрепљене никаквим документованим доказима, већ су намерно измишљенe како би се јавно мњење ужасавало размерама "зверстава" Срба.
Огромна већина Бошњака који су учествовали у повлачењу из Сребренице на територију под муслиманском контролом у јулу 1995. године били су припадници Армије Републике Босне и Херцеговине и, према томе, били су војници, а не цивили, како то представљају Бошњаци.
Многи су страдали од експлозија мина, унутрашњих сукоба у редовима АРБиХ, а било је и самоубиства. Све то је доказано проучавањем локацијa где је долазило до страдања и места где су сахрањени.
Министарство наводи да је поуздано утврђено да је неколико десетина лица, која се званично воде као убијена у Сребреници у периоду од 11. јула до 19. јула 1995. године, заправо су у том периоду били живи или су још увек живи.
Истовремено, бошњачки званичници сваку чињеницу насилне смрти представника муслимана из БиХ током сукоба класификују као случај "геноцида", уз подршку западних земаља у том погледу.
Ниједан народ у БиХ не може да буде само жртва, нити само злочинац
Операција Оружаних снага Републике Српске против војних формација Републике Босне и Херцеговине лоцираних у Сребреници била је оправдана са становишта ратовања, да се заустави агресија на српска насеља на том подручју.
Међутим, истакли су у Министарству, Бошњаци су своје нападе, праћене истребљењем цивила на етничкој основи, изводили из енклаве која је званично проглашена "зоном безбедности УН" и која је била под заштитом холандског контингента УН, који је, испоставило се, заташкавао акције бошњачке војске против Срба, спречавајући мере одмазде.
МКСЈ, током своје дугогодишње истраге о догађајима у Сребреници, није желео да узме у обзир све околности и ограничио се на доказе који иду у корист бошњачког тумачења догађаја у Сребреници.
Утврђене размере погибије војних лица и цивила бошњачке националности током сукоба 1992-1995. и локална природа описаних догађаја не може да подржи употребе термина "геноцид" у смислу међународно-правних норми.
Комисија Гидеона Грајфа не пориче да су почињени ратни злочини у Сребреници, али тврди да се ниједан народ у БиХ није искључиво жртва, нити је искључиво злочинац.