Србија и Балкан
Словенија у геополитичком земљотресу новог сазива Европског парламента: Ко је све "прогласио победу"
Најгоре је прошла коалициона "Левица", која је упркос свим напорима – остала без иједног посланика. А "напори", и то на последњи дан уочи предизборне тишине, били су безмало гротескни
Геополитички земљотрес који је по објављивању изборних резултата за нови сазив Европског парламента погодио Европску унију, са водећим државама Немачком и Француском, није заобишао ни мање чланице ЕУ, пре свега Словенију. Један од тамошњих аналитичара је цинично закључио да актуелна словеначка влада има шта да слави, јер је успех домаће деснице уједно успех владајуће екипе премијера Роберта Голоба.
Успех деснице, коју предводи СДС Јанеза Јанше, није био неочекиван, али је и за самог Јаншу било изненађење да је његова партија први пут успела да освоји чак четири (од девет расположивих) посланичких места, колико Словенији припада у ЕП. Анкете јавног мњења су протеклих дана оптимистично најављивале највише три посланика за СДС, тако да није изненађење што је шеф СДС препоручио премијеру Голобу да се угледа на француског председника Емануела Макрона или крене путем белгијског премијера који је поднео оставку.
Чињеница је да је Јаншина СДС освојила 30,65 одсто гласова, готово 10 одсто више него владајући Покрет Слобода Роберта Голоба, али упркос томе, Јаншини мокри снови о оставци садашњег премијера немају реалних шанси за успех.
Прво, Голоб неће поновити грешку некадашњег премијера Марјана Шарца који је напрасно, неприпремљен на пандемију ковида 19, поднео оставку марта 2020, после чега су наступиле две године "Јаншине страховладе", како су власт првог човека деснице окарактерисали демонстранти који су две године, сваког петка, протествовали под прозорима парламента.
Голобова оставка и ванредни парламентарни избори би у овом тренутку, када више од три четвртине бирачког тела није задовољно радом актуелне владе – на кормило државе готово сигурно поново винули Јанеза Јаншу. Али, Голоб има друге планове – упорно тврди да су му за испуњење свих предизборних обећања потребна "најмање два мандата" на месту премијера. Дакле – до 2030. године.
Друго, и Голоб је прогласио победу, ако ништа друго, јер је на изборе изашло више бирача него икад (кад су европски избори у питању), а уз то су прошла и сва четири референдума спроведена паралелно са изборима за ЕП.
Десница се љуто противила расписивању референдума на исти дан, јер је знала да је то маневар владајуће коалиције, коју чине социјалдемократи (СД), Левица и "Покрет Слобода" (Гибање Свобода). Наиме, Голобова коалиција се, у страху да ће на изборе изаћи мало њој привржених бирача, разочараних политиком владе, те да ће јој десница последично "отети" већину посланичких места у ЕП, послужила лукавством. Тако је уз изборе за европски парламент "прилепила" и три вруће домаће политичке теме у облику три саветодавна референдума.
Већ су превремени избори, одржани између прошлог уторка и четвртка, показали да се тај маневар показао корисним, јер је своје право да гласа искористило дупло више бирача него о истој прилици пре пет година. Иако је и у недељу, 9. јуна, изашло више бирача "него икада пре када се гласало за ЕП", подаци откривају да је на биралишта изашло мање од половине (41,36 одсто). Па ипак, Голоб се приликом "проглашења победе" ослонио на успех сва четири референдумска питања, која су била занимљива пре свега за бираче "левог центра", а против којих се десница на челу са СДС и "Новом Словенијом" (НСи Матеја Тонина) срчано борила, чак и подношењем уставних иницијатива за оцену њихове уставности.
Упркос свим напорима опозиције да минира референдуме, позивајући се на "хришћанску освешћеност" конзервативног дела бирачког тела и утицај Католичке цркве, бирачи су позитивно одговорили на сва четири референдумска питања, почев од "права на еутаназију" односно "помоћ при добровољном окончању живота" (54,84 одсто за, док је 45,16 посто изашлих бирача било против), преко питања "о увођењу преферентног гласа за изборе посланика за словеначки парламент” (70,83 одсто за, а 29,17 посто против) до питања "о узгоју и преради конопље у медицинске сврхе" (66,65 одсто за, 33,35 посто против) и "о узгоју и поседовању конопље за ограничену личну употребу" (51,55 одсто за, 48,45 посто против).
Треба знати да је у Словенији заправо већ дозвољено коришћење конопље у медицинске сврхе, а оне који су се порадовали да позитиван одговор на сва ова питања значи да ће на сунчаној страни Алпа убудуће моћи без страха од санкција да гаје "траву", или заврше свој живот уз асистенцију медицинара, треба подсетити да је влада све референдуме лукаво назвала "саветодавним", што су у изборној (за ЕП) еуфорији истицали и прваци опозиције. Опозиција се снажно противи и "преферентном гласу" на изборима (могућност да гласач уз име изабране листе заокружи и име кандидата који је његов фаворит), јер би на тај начин из парламента могли да испадну неки од њених чланова који ведре и облаче у словеначкој политици већ више од три деценије, почев од Јанеза Јанше и његових партијских сатрапа.
Голобова влада сада мора да одлучи хоће ли вољу бирача, изражену на референдумима, преточити у законе који ће промене увести у свакодневни живот, што такође неће бити лак посао, јер за поједине од њих мора да скупи 60 гласова у 90-чланском парламенту, што је у садашњем односу снага немогућа мисија.
А што се тиче премијера Голоба, и његова "победа" је зачињена прстохватом горчине, јер, иако је "Слобода" освојила два европосланика, обоје заправо потичу из партије ЛМШ (Листа Марјана Шарца) која више не постоји јер на изборима априла 2022. није успела да прескочи парламентарни праг. После избора је Шарец донео Голобу у мираз своје чланство и партијску инфраструктуру, а заузврат добио место министра војног. И сада је Шарец испао највеће изненађење овогодишњих избора за ЕП: управо захваљујући преферентним гласовима, "прешишао" је сву конкуренцију из "Слободе" и освојио седиште у Европском парламенту. Исто је успело и његовој колегиници из некадашње ЛМШ, некадашњој новинарки комерцијалне телевизије Ирени Јовевој. Тако је "Слобода" (а заправо изданци непостојеће ЛМШ) добила два посланика у ЕП, иако на изборима није прошао нико од аутентичних и функција гладних чланова Голобове странке.
Још горе је прошла странка СД, бар оно што је остало после бродолома њене некадашње шефице Тање Фајон. СД је тек у последњој фази бројања гласова успела да претекне ванпарламентарну СЛС и "убаци" једног посланика у ЕП.
Најгоре је, међутим, прошла коалициона "Левица", која је упркос свим напорима – остала без иједног посланика. А "напори", и то на последњи дан уочи предизборне тишине, били су безмало гротескни. "Левица" је напрасно открила да је нашла схему за градњу 20.000 станова за младе породице, а премијер Голоб се бацио на отварање нове болнице и обећања реформе здравственог система (лекари су још увек у штрајку, већ више од пола године) те градње нове Инфективне клинике... Ако знамо да су рокови за све то далеко изван мандата ове владе, није тешко наслутити "тежину" свих тих обећања, која остају на дугачком штапу.
Највеће изненађење је премијеру Голобу али и словеначкој јавности у међувремену приуштио сам Шарец, који је, иако је раније тврдио да прихвата кандидатуру за посланика у ЕП само да би "допунио листу Слободе", окренуо ћурак и изјавио да намерава да напусти положај министра одбране, спакује кофере и запути се пут Брисела и Стразбура. А како и не би – то је, још нарочито за словеначке прилике, више него удобна функција. Плата (не рачунајући бројне друге привилегије) је чак три до пет пута већа него код куће, а одговорност никаква. Анализа рада Европског парламента је недавно открила да од словеначких европосланика нема ни трага ни гласа међу 100 најагилнијих у досадашњем сазиву. Не истичу се, убиру све што им живот на високој нози европосланика пружа, с обзиром да ни на своје приходе никоме не плаћају ни порез, а уз то им се смеши и лепа пензија, једног дана...
Кад се све сабере, Словенија у ЕП шаље четицу посланика који су током предизборне кампање, а и иначе, здушно понављали литаније о "ничим изазваној агресији Русије на Украјину" и "праву Кијева да се брани" словеначким оружјем и новцем словеначких пореских обвезника. Међу њима се нарочито истиче перјаница странке Весна, која себе представља као зелену, а у Брисел шаље ратног хушкача и "обрамбословца" Владимира Пребелича, који је стално лице у медијима као коментатор рата у Украјини и срчани заговорник НАТО-а. Лично није члан те странке. А и све за шта се залаже је супротно "зеленој агенди", али се испоставио као богом дан кандидат јер је на претходним председничким изборима освојио срца старије генерације, нарочито дама.
Пребелич је, занимљиво, уједно миљеник и млађарије, па је по броју освојених гласова успео да претекне чак и владајуће социјалдемократе (СД), што само указује на свеевропски тренд да се млади бирачи, још посебно мушки део популације, све више окреће десници.
Три листе, "Ресница" (Истина), "Нич Од Тега" (Ништа Од Тога) и "Добра држава", које су биле изразито против рата и русофобије, залажући се за дипломатске преговоре у које би била укључена Русија и мир у Европи, упркос предизборним предвиђањима да ће освојити бар један мандат у ЕП, нису освојиле ниједан. Да су наступиле заједно – можда би им и успело…
На крају – ко се сећа претходног словеначког "обрамбословца" (стручњака за одбрану) из ЕП Клемена Грошеља? То је онај прелетач што је незадовољан понуђеним му местом на изборној листи "Слободе" пребегао у супротни табор и у финишу предизборне трке покушао да освоји наклоност бирача инсинуацијама да српски председник Александар Вучић, киван због Грошељеве негативне оцене српских избора, покушава да му помрси конце за реизбор у ЕП преко љубљанског градоначелника Зорана Јанковића. Укратко – Грошељ је на изборима скроз "пукао". Резултат који је освојио је на нивоу статистичке грешке, ни помена вредан. Али ништа зато – на истом месту, и са истим идејама, одмениће га "клонирани Грошељ" у лику и делу Владимира Пребелича.
