Бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић кандидат је а заменика генералног секретара НАТО-а, пишу турски медији позивајући се на своје изворе.
Како се наводи у тексту сајта "Фиртина Хабер", челна функција у Алијанси ће поново бити додељена "старим" чланицама НАТО-а, док кандидат из источне Европе има шансе да буде заменик генералног секретара.
Предстојећи самит НАТО-а у Вашингтону у јулу требало би да буде место где ће се расправљати о новом челнику, а избор би тада могао да буде окончан, имајући у виду да актуелном шефу Алијансе Јенсу Столтенбергу 1. октобра истиче мандат.
"Скоро је извесно да је доскорашњи либерални премијер Холандије Марк Руте на путу да постане генерални секретар Алијансе. За сада 29 од 32 чланице стоје иза Рутеове кандидатуре, свакако и најважнији глас САД", пише турски сајт.
У трци је и председник Румуније Клаус Јоханис, иако без нарочитих изгледа за успех. Његова кандидатура више има симболички значај, као глас источноевропских чланица НАТО-а које траже да буду прихваћене са једнаким утицајем као раније чланице.
"Једно име се однедавно појављује као солидан аспирант на дужност заменика генералног секретара, коју је у претходних пет година обављао некадашњи шеф румунске дипломатије Мирчеа Џоана. Реч је о бившем председнику Црне Горе Милу Ђукановићу, дугогодишњем лидеру ове балканске земље и човеку који је одиграо пресудну улогу у процесу приступања Црне Горе НАТО све до њеног пуноправног чланства 2017", наводи турски сајт.
Према подацима овог медија, иза кандидатуре Ђукановића стоји девет чланица НАТО-а, међу којима је и Турска, а у току је припрема иницијативе за кандидовање.
Незванично, у образложењу се наводи да су разлози за Ђукановићеву кандидатуру лидерство у демократској транзицији Црне Горе ка чланству у НАТО и ЕУ уз изградњу толерантног мултиетничког друштва.
"Под лидерством Ђукановића Црна Гора не само да је била једина држава бивше Југославије која је успела без војног конфликта да стекне самосталност, већ је одмах постала и најпозитивнији регионални пример за складне унутрашње односе и ширење толеранције и помирења у пост-конфликтном Балкану", пише између осталог у образложењу могућег кандидовања Ђукановића.
Као корист за Алијансу од његовог избора за заменика генералног секретара наводи се десетак тачака, међу којима и да би била "врло важна порука коју би НАТО послао Ђукановићевим избором да не препушта уплив руског утицаја у своју чланицу која је и симбол и кључ очувања безбедности на пост-конфликтном Балкану".
Такође, избор црногорског лидера образлаже се и тиме да би НАТО одао признање "жртви и одлучности за преузимање ризика да би неко постао члан НАТО и делио његове вредности".
У том контексту напомиње се да су Црна Гора и Ђукановић током периода приступања НАТО били изложени веома јаким притисцима Русије да одустану од тог пута, "што је кулминирало 2016. када су екстремисти под утицајем Русије покушали оружани преврат у Црној Гори, хапшење и ликвидацију њених про-НАТО лидера, укључујући и самог Ђукановића", што је позивање на процес наводног државног удара 2016, који је направљен по оптужници тужиоца Миливоја Катнића који се налази у затвору, као и његов помоћник на том случају Саша Чађеновић, док је кључни сведок сарадник Паја Велимировић признао да је под притиском сведочио, што НАТО није навео у свом образложењу.
Као разлог за именовање Ђукановића наводи се и то што је Црна Гора релативно мала и свакако једна од најмлађих чланица НАТО а то се у овој иницијативи не узима као хендикеп, већ баш супротно, као квалитет Ђукановићеве кандидатуре.
"То би била одлука којом НАТО демонстрира да је отворен за даље ширење, према свим државама које деле његове вредности", наводи се у образложењу.
Ова вест стиже свега неколико недеља након што су хрватски медији објавили да је могуће хапшење Ђукановића, имајући у виду да су недавно ухапшени његови блиски сарадници попут Зорана Лазовића и дугогодишњег специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића, али и доласка у Црну Гору бизнисмена Душка Кнежевића који већ годинама тврди да има доказе против Ђукановића.