Бундесвер: Наш циљ је предаја безбедносне одговорности институцијама у Приштини
Бундесвер је саопштио да је после 25 година присуства Кфора на КиМ, и завршетка рата, ситуација на КиМ и даље крхка, уз напомену да дугорочни циљ остаје "предаја безбедносне одговорности косовским институцијама".
Der Balkan sorgt seit mehr als 100 Jahren für Konflikte. Trauriger Höhepunkt war der #Kosovokrieg von 1998 bis 1999. Seit dem 11. Juni 1999 hat die #KFOR-Mission den Auftrag, für Stabilität zu sorgen. 25 Jahre später wird es Zeit für einen Rückblick. ➡️https://t.co/64yR3VLf2kpic.twitter.com/BIqrNqN8du
— Bundeswehr (@bundeswehrInfo) June 11, 2024
У оквиру извештаја "25 година Кфора" који је објављен на званичном сајту немачке војске и путем друштвене мреже Икс, Бундесвер је захвалио својим војницима што су свих ових година служили на "Косову" и објаснио зашто је њихово присуство и даље неопходно.
Како се у овом чланку наводи, немачка војска је на "Косову" присутна од 12. јуна 1999. са 6.400 војника. Већину задатака током година преузеле су локалне безбедносне снаге попут Косовске полиције, па се тако контингент Бундесвера двехиљадитих година смањио на око 2.000 војника.
У извештају се помиње и март 2004. године, када је, како се наводи, дошло до насилног избијања тензија "између етничких Срба и косовских Албанаца", и када су се трупе Кфора "нашли на мети насилних криминалаца".
"Још једном, хиљаде људи је расељено, овог пута углавном Срби са Косова. Ово поново повећава јаз између етничких група", наводи се у извештају.
Истиче се да се до 2022. године ситуација на "Косову" смирила, али да и даље тиња.
"На северу земље су углавном етнички Срби који се буне против суверенитета Косова. У знак протеста, многи Срби са Косова бојкотују локалне изборе у априлу 2023. Ово доводи до тога да су косовски Албанци изабрани за градоначелнике са врло мало гласова. Уз подршку снага безбедности, нови челници добијају приступ градским већницама, понекад и силом, упркос жестоком отпору становништва српског порекла", наводи се у извештају.
Из Бундесвера напомињу да је након тога Кфор повећао трупе на "Косову", те да је Немачка прва земља која је послала нове снаге.
Кфор сада има око 300 немачких војника и то је, како се истиче, тренутно највеће ангажовање Бундесвера у иностранству као део међународног управљања кризама.
"Избијање насиља на северу Косова 2023. године показало је да је ефикасно међународно војно присуство и даље неопходно. Кфор и Косовске безбедносне снаге остају централно сидро стабилности и кључно за контролу безбедносне ситуације на Косову", наводи се у извештају и додаје да присуство Кфора поздрављају и владе Косова и Србије.
"Бундесвер ће стога наставити своје ангажовање. Дугорочни циљ остаје предаја безбедносне одговорности косовским безбедносним институцијама. То се може постићи уз помоћ Бундесвера", закључује се у извештају.