Србија и Балкан
Кина, Русија и регион у извештају америчког института: Срби против НАТО-а, део други
Москва и Пекинг желе да поткопају трансатлантске интеграције на рубовима Европе, пише у извештају Међународног републиканског института којег финансира америчка влада, а истакнуто место у тим настојањима има Србија
Кина и Русија желе да прошире свој утицај на Западном Балкану како би деловале против западног поретка заснованог на правилима, као и против проширења Европске уније и НАТО-а, а обе користе Србију као базу за те намере, наводи се у извештају Међународног републиканског института (ИРИ).
Америчка организација, основана као један од кључних института Националне задужбине за демократију (НЕД), а коју директно финансира америчка влада, бавила се малигним утицајем, како су навели, Русије и Кине диљем света. У извештају под називом "Како Русија и Кина поткопавају демократију широм света" обрађени су случајеви девет земаља, међу којима су четири из нашег региона: уз Србију, ту су и Северна Македонија, Црна Гора и Босна и Херцеговина.
Што се тиче Србије, она је део руско-кинеских настојања да поткопа трансатлантске интеграције на рубовима Европе, како се описује. Додуше, нигде се не наводи колико је ово лак посао, ако су намере заиста такве, будући да према различитим истраживањима више од 90 одсто грађана Србије не подржава улазак у НАТО, док је проценат оних који подржавају улазак у ЕУ пао на мање од 50 одсто.
Осим што им се, дакле, намере које им се приписују поклапају са ставовима већине грађана, констатује се и да Москва и Пекинг "искоришћавају текући спор између Србије и суседног Косова… обе подржавају то што Србија не признаје косовску независност". Ваљда се, онако између редова, хтело указати да је страшно лицемерно злоупотребљавати подршку територијалном интегритету једне земље и њеном Уставу.
Дипломатски напори Кине и Русије иду преко владајуће Српске напредне странке и председника Александра Вучића, којем повезивање са председницима Си Ђинпингом и Владимиром Путином помаже да одржи слику цењеног државника у српској јавности, наводи се у закључку дела извештаја који се односи на Србију.
Ту се констатује и да две земље свој утицај фокусирају на различите секторе. Русија игра на одбрамбену и помоћ Србији у наоружању, док се Кина представља као покретач економског раста концентришући се на информациони, дипломатски и економски утицај.
За разлику од САД, којима је на уму искључиво мир и стабилност Западног Балкана када војсци Косова, која према међународним споразумима не би требало ни да постоји, продаје противтенковске ракете "џавелин". Или Међународног монетарног фонда који нема на уму никакву економску контролу док на састанку са српским званичницима о финансијским аранжманима разговара о "даљим плановима за приватизацију субјеката од стратешког значаја". Како су то известили медији са састанка одржаног у Министарству привреде у октобру прошле године.
Наводи се да Русија и Кина шире дезинформације и пропагандни наратив. Америчкој организацији нарочито смета што садржаје "страних ауторитарних извора информација" попут РТ Балкан, Спутњика и кинеске агенције Синхуа, преузимају домаћи медији, које означавају као провладине, или ближе провучићевске. А као дезинформације су наведене, на пример, то да Русија ратује против НАТО-а или да Украјина спроводи терористичке акције и провокације.
У делу извештаја који се бави конкретнијим активностима једне и друге земље, као малигни утицај Кине види се штошта: од отварања института Конфучије за учење кинеског језика на српским факултетима преко потписивања споразума РТС-а и Синхуе о преузимању медијског садржаја и слања вакцина и тимова лекара током пандемије ковида до куповине железаре и учешћа у великим инфраструктурним пројектима.
Кини је Западни Балкан одскочна даска да стекне утицај у Европи, наводи се у извештају. Србија се ту издваја као држава у коју је Кина значајно инвестирала током протекле деценије, нарочито у кључну инфраструктуру, попут ауто-путева, железница, рудника, добивши приступ значајним транспортним чвориштима и лукама, како се додаје.
Дакле, ако је судити по налазима извештаја, Кина је тако у нашој земљи постала најпрепознатљивија по инвестицијама у инфраструктуру, подједнако као што је Запад најпрепознатљивији по инвестицијама у невладине организације. И ваљда се ту крије одговор о популарности једних и других.
Што се тиче Русије, она је "привезала" Србију за себе "митовима" о великом брату и традиционалним историјским везама, а српском руководству тешко је да одбије захтеве Русије јер "екстремни националисти у Србији пркошење руској вољи сматрају једнаким одбацивању воље српског народа". Према истраживању Нове српске политичке мисли урађеном овог пролећа за РТ Балкан, "екстремних националиста" у Србији има 84 одсто – што је проценат грађана који се противе увођењу санкција Русији.
Србија је енергетски зависна од Москве и зато мора да јој се потчињава, наводи се у извештају америчког института где се помиње и приватизација НИС-а. Београду се, дакле, замера што још није осетио благодати одустајања од јефтинијих руских енергената зарад енергетске независности у виду куповине америчког ЛНГ-а и "одбране европских вредности".
Уз то, Москва је највећи снабдевач Србије наоружањем и борбеним авионима, што изазива бригу код НАТО или про-НАТО суседа Србије. То је и била поента, требало би додати, зато се ова средства и зову "средства одвраћања". ИРИ-ју још смета и што српски медији много више извештавају о заједничким српско-руским војним вежбама и показују много веће интересовање за њих, док заједничке вежбе са НАТО снагама у оквиру Партнерства за мир пролазе незапажено.
Што се тиче дела извештаја који се односи на БиХ, одмах на почетку јасно се ставља до знања ко су "добри момци". Тамо пише да свој утицај у БиХ остварују "либералне демократије и институције као што су САД, НАТО, ЕУ и Велика Британија, као и ауторитарне државе попут Кине, Русије, Турске и неких заливских земаља".
И овде се Кина и Русија оптужују да поткопавају евроатлантске интеграције земље, користе поделе између конститутивних народа да распирују сукобе. Кина хоће економски да пороби БиХ, кроз инфраструктурне пројекте и кредите, наравно, док Русија подстиче сецесионизам председника републике Српске Милорада Додика.
"Русија је отворено против напора БиХ да постане чланица НАТО-а и користи агресивну кампању дезинформација да поткопа године труда Запада да БиХ изгради у функционалну демократију", пише ИРИ.
Сваком иоле упућеном у политичке прилике у БиХ јасно је да се не би требало хвалити "годинама труда Запада" да од БиХ направи функционалну демократију. Као што је јасно и да се тај труд углавном сводио на покушаје централизовања власти у БиХ.
Посебно је занимљиво (или параноично) што се у извештају ИРИ-ја Русија оптужује не само за утицај на српске званичнике, већ и на бошњачке и хрватске. Тако се чланство хрватског званичника Драгана Човића у московској Међународној инжењерској академији тумачи као потпадање под "малигни" руски утицај, а Русији се замера и што "искоришћава" своју муслиманску верску заједницу да успостави везе са босанским муслиманима. О тим "опасним везама" из извештаја сазнајемо само да је било сусрета са муслиманима у БиХ и Србији на којима се разговарало о могућим инвестицијама и донацијама.
Упозорава се и на отварање Руског културног центра у Сарајеву и Бањалуци – као што је засметао и Институт Конфучије у Београду.
Да ли то онда значи да би по логици америчког ИРИ-ја требало озбиљно да се забринемо због Британског савета, Гетеовог института или Француског културног центра који деценијама уназад постоје у Београду?
