РТ Балкан истражује: Где је нестао оригинал Дејтонског споразума?

За разлику од других потписница, Србија не поседује оригинални документ Дејтонског споразума којим је стављена тачка на рат у Босни и Херцеговини.

Оригинал се не налази на адреси Владе Србије, ни у Председништву, као ни у Министарству спољних послова, које би требало да чува међународне уговоре, списе из војноисторијских архива, микрофилмску грађу и друга поверљива документа.

Ово питање актуелизовао је Чедомир Јовановић у Јутарњем програму "Хепи телевизије" гостујући код Миломира Марића, коме је одговарајући на питање "како је могуће да документа нема", констатовао:

"Нема га нигде, ми га немамо, могуће је, нема! Шта се чудите, то је тако било, остао у нечијој торби", иронично је прокоментарисао лидер ЛДП-а.

Марић је потом споменуо бившег министра спољних послова Горана Свилановића за време чијег мандата је 2000. године споразум ратификован у Савезној скупштини.

"Јел га Свилановић продао, запалио, дао Американцима или га је можда однела поплава, пожар?", у свом маниру се нашалио Марић.

Додик: Заседање Уставног суда показало сву пропаст БиХ

Међутим, да историјски гледано ништа није смешно, видело се те 2000. приликом ратификације, када је Србија из Париза морала да наручи копију Дејтонског споразума, али и нешто касније када је ресорно министарство саопштило да тај споразум никада није ушао у њихову зграду у Улици Кнеза Милоша, иако је шеф кабинета министра спољних послова СР Југославије у време потписивања Дејтонског споразума, Владо Надаждин, изјавио да је он лично оригинал однео у Министарство.

Некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић за РТ Балкан каже да је неспорно да наша земља са становишта историје треба да има у свом поседу потписан Дејтонски споразум.

"Оригинали споразума депоновани су у Вашингтону и Паризу, као и у седишту Уједињених нација. То није упитно, да је у сваком тренутку оригинални документ доступан једнако свим странама и чланицама УН, па и Србији. Нису спорни ни садржај, његово постојање и значај, за сваког ко хоће да се озбиљно бави његовим тумачењем", наглашава наш саговорник и додаје да је интегрална верзија споразума објављена на неколико различитих места и публикација.

Пензионисани министар тврди да не зна шта се десило са примерком који је добила тадашња југословенска делегација и где је међународни папир затурен, али да су се прве приче и нагађања појавила после пожара у Савезном Министарству иностраних послова 14.09.2002. године.

"Тада су медији објавили да је Дејтонски споразум изгорео. Никада није објављено шта је тачно изгорело у архиву Министарства, није било никаквог извештаја и конкретног епилога", подсетио је он и додао да треба да се установи ко је крив и одговоран за нестанак оригиналног документа.

Шта пише у тексту Декларације између Србије и Српске: Закључци, ставови и циљеви

Јовановић за РТ Балкан наглашава да је Дејтонским споразумом утврђен принцип консензуса да о важним питањима не може да буде прегласавања, да је Дејтоном загарантована пуна равноправност три конститутивна народа и два ентитета, а да ово "чепркање" треба да унесе сумњу у борбу за поштовање договора и јаку Републику Српску, чување овлашћења које је Српска добила, али и чување специјалних паралелних односа између Србије и Српске и инсистирање на томе да српски народ у РС треба да има своју власт, извесност и безбедност.

Дејтонски споразум израђен је 10. августа 1995, а потписан 14. децембра исте године.

Правни акт парафирали су Слободан Милошевић, Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман у војној зрачној луци Рајт-Патерсон 21. новембра 1995.

Шта се сазнало после пожара?

До пожара у на 3. спрату зграде Савезног министарства иностраних послова, смештеног преко пута Владе Србије и Генералштаба, дошло је у раним јутарњим сатима 2002. године.

Јавност је нагађала да су том приликом уништени неки списи, веома важни за државу. Званична информација је да је до пожара дошло услед неисправних електроинсталација, а незванична која никада није потврђена, да је ватра намерно подметнута од стране хрватских агената који су извршили диверзију у одељењу за граничну документацију. Она је наводно садржала документа према бившим југословенским суседима - Италијом, Аустријом, Грчком и деловима према Мађарској и Албанији. 

Нагађало се тих дана да ли је пожар захватио "строго поверљиву" архиву у којој су чувани и шифровани телеграми, Дејтонски споразум са мапама, преговарачки процес око Превлаке, Париски мировни уговор из 1948, оригинал Тројног пакта, Версајски мировни уговор из 1918...

На санацији пожара ангажовани су припадници 46. заштитне моторизоване бригаде, која је шест месеци касније и укинута под изговором реформе војске.