На овај дан 2001. године Владимир Путин први пут је дошао у званичну Србији, односно тада Савезној Републици Југославији.
Путин се у Београд упутио након првог састанка са тадашњим америчким председником Џорџом Бушом, одржаног у Љубљани.
У најави је наведено да ће Путинов боравак у СРЈ бити "кратка радна посета", која ће укључити разговоре са новим југословенским руководством након смене Слободана Милошевића.
Москва се обавезала да ће помоћи Југославији да обнови разорену земљу након НАТО бомбардовања, као и да ће обезбедити снабдевање руским природним гасом.
"Упркос историјским везама између Руса и Срба, Путин је први руски председник који је посетио Југославију од распада Совјетског Савеза 1991. године", објавила је тада агенција Асошиејтед прес.
Руски председник је на београдски аеродром слетео око 21.30, а након дочека уследио је састанак у тадашњој згради Савезног извршног већа, а сада Палати Србија.
У тој згради Путин се састао са председником СР Југославије Војиславом Коштуницом. Након поздрава уследила је свечана вечера, чиме је завршен први дан посете.
Другог дана посете, 17. јуна, одржан је проширени састанак у којем су учествовале мешовите руско-југословенске комисије за трговинско-економску, али и научну и технолошку сарадњу.
"Учесници су констатовали да је после извесног пада трговине изазваног непријатељствима у Југославији, прошле године забележила одређени раст", наводи се у саопштењу Кремља.
Посебна пажња је посвећена снабдевању СРЈ енергентима и договорено је да се обезбеде у количинама потребним за социјалну и економску стабилност земље.
"Путин и Коштуница су рекли да се залажу за одржавање регионалне конференције која би могла да говори о неповредивости граница на Балкану, територијалном интегритету дотичних земаља и правима етничких мањина", наводи се у саопштењу.
Путин се потом састао са премијером Зораном Ђинђићем. У фокусу разговора била су економска питања, која су подразумевала и преговоре о плаћању руског гаса.
"У преговорима су учествовале обе делегације", пише у саопштењу Кремља са тог састанка на којем су у српској делегацији учествовали Жарко Кораћ и Владан Батић.
Путин на Косову и Метохији
Према првобитној најави, након састанка са Коштуницом и обраћања медијима, Путин је требало да се врати у Москву, а на Косово и Метохију да отпутује руски министар спољних послова Игор Иванов.
Међутим, дошло је до промене плана и Путин је лично отпутовао у Приштину, где га је на аеродрому дочекала гарда руских мировних снага.
Руски председник је потом посетио штаб руског мировног контигента у селу Врело. Уручио је руска признања шесторици војника који су се истакли у обављању својих мировних дужности.
Састао се и са највишим командантима руског војног контигента како би разговарали о војно-политичкој ситуацији на Косову.
"Председник је рекао да међународна заједница треба да предузме мере да изолује наоружане екстремисте и терористе на југу Србије и Македоније и елиминише канале за финансирање милитаната", наводи се у саопштењу Кремља.
Одржан је и састанак са шефовима делегација земаља чланица Савета безбедности УН, који су допутовали на Косово у мисију утврђивања чињеница.
На састанку се разговарало о практичној примени Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Путин је са командантом Кфора разговарао и о условима у којима међународне мировне снаге морају да делују.
На крају дана, Путин је за руске медије дао изјаве, наводећи да је циљ његове посете Косову и Метохији реафирмација обавеза Русије у региону и разговор о проблемима руског војног контингента.
Путин је оценио стање руских трупа на Косову као сасвим задовољавајуће. Он је напоменуо да постоје проблеми са финансирањем и логистиком, али они нису нерешиви и биће решени.
Осврћући се на сусрет са представницима Савета безбедности УН, чија мисија борави на Косову, Путин је рекао да жели да сазна како се спроводи Резолуција 1244 Савета безбедности УН и да разговара о ставу Русије по питањима која се директно тичу ње.
Председник је рекао и да Русија подржава идеју председника Југославије Војислава Коштунице да одржи конференцију о Балкану.
Како је тада рекао Путин, ако се државе региона окупе и потврде своју приврженост међународном праву, Повељи УН, принципима немешања у послове других земаља и територијалном интегритету, као и Дејтонским споразумима и другим међународним уговорима, то би могло бити само од користи.