Србија и Балкан

Брнабић: Највећи буџет за капиталне инвестиције у историји

Председница Владе истакла је да Србија има већи буџет него икада по питању капиталних инвестиција, напоменувши да борба за повећање плата и пензија неће престати
Брнабић: Највећи буџет за капиталне инвестиције у историји© Tanjug/SLOBODAN MILJEVIĆ

Предлог буџета за 2023. годину прати приоритете који су изнети у експозеу за период до 2024. године, а један од њих је да се одржи фискална стабилност, рекла је данас премијерка Ана Брнабић образлажући пред посланицима у Скупштини предлог буџета за следећу годину.

Брнабић је истакла да је планиран дефицит од 3,3 одсто бруто друштвеног производа, а дефицит је у ребалансу за ову годину износио 3,9 одсто, што према премијеркиним речима, значи да се враћамо у преткризне године када је реч о овом параметру.

"Имамо никада већи буџет за капиталне инвестиције, улажемо у енергетику, просвету, науку, иновације, културу.
Јавни дуг ће бити испод 60, односно 56,1 одсто БДП, имамо простор, и даље ћемо се борити да повећавамо плате и пензије" рекла је премијерка Србије.

Истакла је да ће пензије кумулативно, са повишицом од новембра и јануара порасти за 20,8 одсто и да смо међу ретким земљама у Европи, које упркос разним кризама и рату у Украјини, могу да приуште грађанима раст плата и пензија.

"Плате у јавном сектору ће од јануара бити веће за 12,5 одсто, у војсци за 25 процената, минималац за 14,3 одсто и износиће 40.022 динара што је око 340 евра", рекла је Брнабић.

"Идемо на додатно пореско растерећење зарада, кроз повећање неопорезивог дела зараде и смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодаваца", навела је премијерка и додала да ће држава због тога бити ускраћена за 41 милијарду динара.

Економски раст од 2,5 одсто за следећу годину

Према њеним речима, планиран је економски раст од 2,5 одсто за следећу годину, што је, због свих проблема који су се у свету догодили, мање него што се раније предвиђало.

"Важно је да грађани знају, и тиме можемо да се поносимо, јер ће према подацима ММФ-а кумулативни раст унутар четири кризне године у Србији, бити други највећи у Европи, после Ирске. Та стопа раста ће, како каже ММФ у Србији, износити 13,1 одсто, што је скоро четири пута више од просека Европске уније где износи 3,4 одсто”, нагласила је Брнабић.

Додала је да овај раст, примера ради, у Северној Македонији износи 3,3 одсто, а у Црној Гори 5,2 процента.

Премијерка је истакла да је буџет за следећу годину прављен тако да се позитивна кретања у земљи наставе и да се за разлику од 19 земаља ЕУ, где се очекује рецесија, у Србији планира раст.

У том смислу, наставиће се са капиталним инвестицијама за које је према њеним речима издвојено 423,9 милијарди динара или 5,3 одсто БДП-а.

Помоћ пољопривредницима од 79,9 милијарди динара

Брнабић је рекла да издвајања за пољопривреду износе 79,9 милијарди динара, што је, повећање око 1,1 милијарду динара у односу на 2022. годину.
Према њеним речима, највећи део буџета за пољопривреду намењен је за субвенције у пољопривреди, потом за подстицај за директна плаћања у износу од 46,9 милијарди динара, што је за 17,6 одсто више у односу на 2022.

"Већ до краја првог квартала 2023. године, направићемо систем е-аграр, како би помогли нашим пољопривредницима да се лакше и брже пријаве за субвенције и да будемо ефикаснији и транспрентнији и да можемо да имамо већу контролу како су потрошена та средства", рекла је Брнабић.

Она је истакла да је предлогом буџета обезбеђено 31,5 милијарди динара за заштиту животне средине, односно за ресорно министарство, а плус је и износ од 13,3 милијарди динара за заштиту животне средине код Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, што је за 4,1 милијарду динара више него ове године. Премијерка је указала да је пре 10 година буџет за заштиту животне средине био девет пута мањи.

Канализациона мрежа на 93 локације

Као један од најважнијих пројеката у тој области навела је изградњу канализационе мреже на 93 локације, а настављају се, каже, и субвецније за куповину електричних возила што утиче на побољшање ваздуха.

"Овде имамо документ чишћење дивљих депонија у 2022. години на територији Србије. У претходне две године очистили смо 750 несанитарних депонија што је једна четвртина несанитарних депонија у Србији", истакла је Брнабић.

Уверена је, како је навела, да ће предлог буџета обезбедити да се реализују пројекти за које је Влада Србије добила подршку посланика и грађана, и да ће напорним радом успети да утиче на пораст животног стандарда, без обзира на све изазове и околности.

image