РТ Балкан истражује: Да ли ће друштвене мреже добити ознаке упозорења попут цигарета?

Да ли би употреба друштвених мрежа у Србији могла да се регулише посебним одредбама као у случају употребе обавезног седишта за децу у колима, хране и лекова за бебе, ограниченог приступа коцкарницама за децу... 

Ово питање нашло се у фокусу након изјаве америчког медицинског званичника, др Вивек Муртија који је позвао Конгрес САД да уведе упозоравајуће ознаке на друштвеним мрежама, истоветним онима са амбалажа цигарета, на којима се црвеном бојом и прикладном језивом фотографијом скреће пажња на штетност дувана - "овај производ изазива зависност и није препоручљив за млађе од 18 година", "пушење убија", "пушачи умиру млади", "заштитите децу од дуванског дима" и друге.

Др Мурти на овај корак одлучио се јер, како истиче, мреже могу да доведу до кризе менталног здравља код младих.

"Време је да се уведе ознака упозорења на платформама социјалних медија, у којој се наводи да су друштвене мреже имају везе са огромним, штетним последицама по ментално здравље адолесцената. Та ознака би подсећала родитеље и младе да није доказано да су друштвене мреже безбедне, а подаци истраживања о дувану показали су да ознаке упозорења могу да повећају свест и промене понашање", рекао је он за "Њујорк тајмс".

Неумољива статистика

"Батут" представио истраживање о здрављу ученика: Физичко не ради 70 одсто деце

Према последњим резултатима међународног истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста које је урадио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", сваки 11. ученик, односно девет одсто школске деце, на друштвеним мрежама дневно проводи седам или више сати.

"Више од 50 одсто деце током читавог дана у сталном је контакту са својим блиским друговима и другарицама коришћењем електронских уређаја", нагласила је др Јелена Гудељ Ракић.

Друго истраживање "Ставови младих у Републици Србији о утицају и значају друштвених мрежа" са краја 2020. и почетка 2021. године, показује да скоро 3/5 испитаника, тачније 59,4 одсто њих редовно проверава неку од својих друштвених мрежа пре него што започне дан, односно устане из кревета, док 32,7 одсто младих то чини понекад.

"Само 7,9 одсто одговорило је да то никада не практикује. Млади највише користе Инстаграм (више од 80 одсто анкетираних) друштвену мрежу за комуникацију Воцап (66,1 одсто), Јутуб (62,4 одсто) и на крају Фејсбук", наводи се у резултатима, и напомиње да је ТикТок све популарнији код генерације Зед.

Анкета "Кровне организације младих Србије" спроведена 2023. године показала је да више од трећине испитаника, између 15 и 29 година, има симптоме анксиозности, а чак половина умерене или тешке депресије.

Психолог Ана Мирковић, једна од ауторки пројекта, скренула је пажњу на то да је практично 50 одсто анкетираних признало да има неки психички проблем.

Акутни психијатар Игор Пантић и професор на Медицинском факултету у Београду за РТ Балкан каже да зависност од друштвених мрежа и интернета нису сами по себи психијатријска дијагноза.

"Није препознато од стране међународних класификација болести као званична Ф дијагноза, али моје колеге су сагласне да зависност од мрежа као феномен и потенцијални јавно-здравствени проблем дефинитивно постоји", каже психијатар који се у научном раду бавио овом проблематиком.

Млади који често користе друштвене мреже имају веће шансе да пуше цигарете и вејп

Неки од потенцијалних дијагностичких критеријума да је дошло до хемијске или бихејвиоралне зависности је губитак контроле, али и занемаривање обавеза и депресивност.

"Тај губитак контроле је оно што навику разликује од зависности. Када ми кажемо сами себи 'само ћу пет минута', а онда скролујемо неколико сати. Такође, количина времена која се утроши на интернет може бити у корелацији са депресивношћу. Иако се не може тврдити да друштвене мреже узрокује депресију, јер се не зна шта је узрок а шта последица прекомерне (зло)употребе интернета", подвлачи наш саговорник.

Др Пантић каже да ће штета бити већа ако дете почне раније да користи компјутер.

"Дете до друге године уопште не треба да буде испред екрана, а касније би га требало ограничити на сат-два, поготово када приметимо да негативно утиче на дететове обрасце понашање, емоције, перформансе у школи и код куће", примећује он.

Педофили не бирају средства: Нуде деци помоћ, па их хватају у раље

Катарина Јонев Ћираковић, стручњак за безбедност деце на интернету, за РТ Балкан наводи да је иницијатива из САД сумњива, пре свега јер сматра да не би имала ефекта код нас, али и глобално.

"Тако је и са цигаретама, Србија је прва по пушењу у свету, не видим да маркица упозорења мења било шта на боље", наглашава наша саговорница.

Према њеним речима, треба радити на техничким мерама заштите, а за то су, како каже, надлежни власници друштвених мрежа.

"На њима је као носиоцима одговорности да донесу и мере које не би доводиле до менталних поремећаја код деце, болумије, анемије, агресивног понашања, распрострањених антивредности, злоупотреба алкохола, сексуалних експлоатација и друго", каже Јонев и додаје да је на родитељима са друге стране да децу науче емпатији, критичком размишљању и самопоштовању како се не би идентификовали са оним што је неприхватљиво и опасно.