Борељов ветар у леђа Куртију: Има ли сагласности у ЕУ за укидање санкција Приштини

Аљбин Курти добио је ветар у леђа да и даље свакодневно застрашује и хапси Србе, упада у српске школе, забрани коришћење динара и онемогући допремање робе из централне Србије на Косово и Метохију. О формирању Заједнице српских општина, наравно, не мора ни да размишља.

Ово би могао да буде закључак након што је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ јуче предложио земљама чланицама ЕУ да укину санкције уведене Приштини пре годину дана због ситуације на северу Космета.

Дијалог на високом нивоу: Вучић и Курти наредне недеље у Бриселу

О овој препоруци расправљају данас амбасадори земаља чланица у оквиру Политичког и безбедносног комитета ЕУ, а извори упознати са састанком у Бриселу наводе да ће расправа показати расположење земаља чланица и могуће следеће кораке, али не очекују да се о овом питању брзо постигне сагласност.

"Нема сагласности да ли мере против Приштине треба укинути одмах или то учинити постепено. Већина земаља чланица сматра да мере треба укинути, више због баланса између две стране у дијалогу него због самог учинка Приштине", наводе извори јавног сервиса.

Подсећамо, ЕУ је у јуну 2023. увела казнене мере Приштини након насиља на северу КиМ, када су градоначелници албанске националности уведени у општинске зграде, мимо препорука о избегавању потеза који могу да изазову тензије.

Мере уведене крајем јуна прошле године укључивале су избегавање састанака ЕУ званичника са представницима Приштине и обуставу састанака у оквиру процеса стабилизације и придруживања.

Расцеп у ЕУ

Да се у ЕУ нешто кува и да нису сагласни по питању Борељовог предлога јасно је и из изјаве специјалног изасланика ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака који је рекао да је са главним преговарачем Београда Петром Петковићем разговарао о потреби сазивања састанка на нивоу главних преговарача.

"Код Бореља је видљиво да је то његов покушај да нешто допринесе ситуацији на КиМ, јер од када се налази на овој функцији заправо није ништа учинио у правцу решавања и примене споразума који су потписани између Београда и Приштине, од Бриселског до Охридског. Тако да видимо да је и у ЕУ дошло до раскола када је у питању укидање санкција", каже за РТ Балкан Демо Бериша, председник Матице Албанаца у Србији и добар познавалац косовских прилика.

Наш саговорник сматра да је то у супротности већ и са Лајчаковим намерама, и да Борељ жели да остави утисак да је допринео деескалацији ситуације.

Лајчак: ЗСО ћe на крају бити успостављена, Србија да призна "косовске" симболе и институције

"Међутим, питање како ће све то да прође, јер постоје државе које желе да се санкције постепено укину, јер и даље није испуњен ниједан услов због којих су  уведене. Није формирана Заједница српских општина већ се наставља са даљем заоштравањем односа: укидањем динара, свакодневним хапшењима, протеривањем Срба...", наводи Бериша.

Са њим се слаже и Александар Рапајић из НВО Центар за заступање демократске културе у Северној Митровици који за РТ Балкан каже да већ дуже време постоје различити тонови који долазе из различитих земаља ЕУ, што се, како каже, највише видело када се гласало за пријем тзв. Косова у Савет Европе.

"И поред тога што се труде да представе КиМ за независну државу, у неким тренуцима морали би да погазе многе принципе којима се хвале и који су им веома важни. Нису све земље спремне да погазе те принципе и код њих се јавља противљење начинима како се спроводе поједини кораци", каже Рапајић.

Оцењује да одлазећа приштинска администрација није урадила ништа значајно на Балкану по питању тзв. Косова, и сада желе да оставе чисту ситуацију. Међутим, додаје да је ово решавање ситних проблема како би могли да представе некакве резултате.

Све због Фонда ЕУ  

Међутим, оно што је највише збунило јавност јесу сигнали који су све време били саопштавани у смеру додатних пооштравања, а, као и увек, испоставило да се ЕУ неће бавити правима Срба на КиМ и да Аљбин Курти има подршку за све што ради.

Рапајић каже да санкције заправо нису имале никаквог смисла јер нису ни примењиване, иако приштинске власти говоре о некаквим губицима.

"На терену на Косову нисмо видели ефекте санкција, нити било какву штету. Једна од ставки је била да приштински званичници неће бити позивани на састанке у организацији ЕУ, али смо видели да су они и даље позивани. Такође, било је речено да ће пројекти које финансира ЕУ бити стопирани, а у пракси видимо да се спроводе, па чак и неки нови су покренути који су спрези са владом тзв. Косова", наводи наш саговорник.

Закључује да цео "бриселски процес" који су водили Борељ и Лајчак је у потпуности пропао, као и да нема те снаге и ефекта којима може било шта да се постигне.

С друге стране, Бериша сматра да укидање санкција има везе са фондом ЕУ који је намењен земљама Западног Балкана од шест милијарди евра.

ЕУ је тада суспендовала и коришћење претприступних фондова и разматрање пројеката за Косово у оквиру Инвестиционог фонда за Западни Балкан.

"Један од услова да би се та средства користила је да дође до смиривања тензија између Приштине и Београда, што се није догодило. Идеја је била да попуштањем покушају да одобровоље Куртија, што сумњам да ће се десити. Он ће и даље ићи у том ригидном и радикалном стилу свега онога што је радио и до сада, а то је да испуни два циља – признање Косова од Србије и потпуно пражњење простора КиМ од Срба", каже Бериша.