План за мирно раздруживање је припремљен: Упркос притисцима Бањалука не одустаје од споразума

Процес израде Споразума о мирном раздруживању Републике Српске и Федерације БиХ ушао је у завршну фазу.

Према сазнањима "Новости", тај документ практично је спреман и налази се у Влади РС, а наредних девет дана, до 30. јуна који је одређен као коначан рок, биће искоришћени за додатно брушење одредаба како би отклониле све нејасноће и могућност различитог тумачења.

Споразум о разлазу у БиХ руководство у Бањалуци најавило је као одговор на све нападе на РС који синхорнизовано стижу из политичког Сарајева и дела западних сила.

Директан налог да се крене са израдом документа донет је након усвајања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, чији је главни циљ да се на Српску, али и на читав српски народ, стави жиг - геноцидни. Документ, како је и најављено, садржи све аспекте мирног раздруживања, односно свеобухватну анализу краха Дејтонског споразума, пишу "Новости".

Челници Српске су у више наврата упозорили да су водећи бошњачки политичари, потпомогути западним фактором на челу са Канцеларијом високог представника у БиХ (ОХР), главни кривци за континуирано урушавање "Дејтона", па самим тим и БиХ.

Према плану Бањалуке, након што Влада РС усвоји документ о раздруживању он ће бити послат на више адреса у Сарајеву, а наћи ће се и на седници Народне скупштине Српске, највероватније у јулу.

Споразум је израдила Комисија коју је именовала Влада РС.

Правни део споразума о раздруживању припремали су чланови Комисије на чијем челу је Милош Букејловић, министар правде и потпредседник Владе РС, Милимир Говедарица, правобранилац Републике Српске, Лазар Стјепановић, правни представник РС, Јелена Пајић Баштинац, генерални секретар у Кабинету председника РС, и Далибор Панић, генерални секретар Владе РС.

Део споразума о функционисању економије и порезима радио је Горан Маричић, директор Пореске управе РС. Драган Станковић, директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, радио је на делу споразума који се односи на питањима територије и границама Српске, Синиша Каран, министар унутрашњих послова РС, био је задужен да предложи функционисање безбедносног система Републике, али и да помогне у правним питањима споразума пошто је професор уставног права и био је задужен и за спровођење референдума о заштити 9. јануара, Дана Републике, који је успешно организован у РС.

"Овај Споразум је обухватио све детаље мирног раздруживања Српске и Федерације БиХ и веома је концизан", рекао је извор из Владе.

Док је Српска радила на споразуму о мирном раздруживању стигле су и претње из ОХР, односно од Кристијана Шмита, високог представника у БиХ, којег РС не признаје, да "нико не може да протура такву идеју, да се може само сести и одлучити о томе".

"Србија и Хрватска гаранти су интегритета Босне и Херцеговине и до сада нисам имао индикација да се нешто променило у ставовима те две земље. Држава БиХ се мора поштовати, никакав ентитет, никаква заједница, никакво Брчко... Само сви заједно чине државу БиХ и она има своје место у Генералној скупштини УН", навео је Шмит.

Он износи овакав став занемарујући притом чињеницу да управо на седници ГС УН, на којој је гласано о резолуцији о Сребреници, а која је месецима спремана у тајности, БиХ није наступала заједно, већ су је представљали само бошњачки политичари.

Високи представник у БиХ, којег Бањалука не признаје, тврди и да никакво "мирно раздруживање није могуће", али правни стручњаци тврде супротно.

Према речима професора уставног права и бившег судије Милана Благојевића, такав процес је правно дозвољен у државама сложеног уређења уколико се њене јединице споразумно договоре о томе.

"'Мирно раздруживање' је правно дозвољени начин уговарања којим се, углавном, у до тада сложеним државама – федерацијама – њене федералне јединице уговорним путем споразумевају о изласку једне од њих, или сваке од њих, из састава дотадашње федералне државе и наставку постојања тих издвојених федералних јединица као самосталних држава или њиховом уједињавању са неком другом државом", рекао је Благојевоћ.

"У недавној прошлости као пример мирног раздруживања може се навести случај Чехословачке. Она је била федерација Чешке и Словачке, која је мирним раздруживањем, споразумом између те две федералне јединице, престала да постоји, а из ње су настале Чешка и Словачка. Устав дотадашње Чехословачке ниједном одредбом није забрањивао такав облик раздруживања, чиме се може објаснити зашто никада није доведена у питање правна ваљаност раздруживања", додао је.

Међутим, ситуација у БиХ је далеко сложенија.

Устав БиХ експлицитно не забрањује мирно раздруживање, али проблем настаје у практичној примени. БиХ је специфична по свом уређењу и сложеним унутрашњим политичким односима, који онемогућавају постизање консензуса око мирног раздруживања.

Зато Благојевић истиче да, иако је де јуре могуће, мирно раздруживање дефакто у БиХ неће бити оствариво због неслагања Федерације БиХ.

Из ОХР често упозоравају Републику Српску да не користи термин "државна граница", већ да постоји "међуентитетска линија разграничења".

Професор уставног права на Универзитету у Источном Сарајеву Радомир Лукић каже да Српска ништа не греши и да је та формулација изричита и да граница – постоји.

"На званичном сајту Уставног суда БиХ, у Уставу БиХ, у члану 1.4 јасно пише да "ниједан ентитет неће проводити било какву контролу на граници између ентитета". Реч граница се не може заменити деминутивом који би елиминисао правну природу значаја границе између РС и ФБиХ. Она јесте административна, али је граница", рекао је.