Србија и Балкан
Педофили не бирају средства: Нуде деци помоћ, па их хватају у раље
Разлог за црвени аларм сваком детету треба да буде питање онлајн саговорника: "Да ли ову преписку читају твоји родитељи?"
Jедан од случајева с којим су се сусрели запослени у Националном контакт центру за безбедност деце на интернету, je и онај када се основац пожалио на незнање из математике играјући онлајн игрице, када је од члана тима добио понуду за помоћ.
После неколико месеци припрема за већу оцену и полагања мале матуре, дечак се напокон видео са "другаром", да би се испоставило да је реч о педофилу.
Емина Бековић, координатор центра при Министарству информисања и телекомуникација каже за "Политику" да су за седам година, колико постоје, добили више од 40.000 позива у помоћ или макар савет за излазак из неугодне ситуације.
У 550 случајева морала је да реагује полиција или тужилаштво јер су посреди била тешка кривична дела попут – педофилије, дечје порнографије, злоупотребе фотографија, уцена, претњи…
"У овом дигиталном добу, нажалост, деца највише слободног времена проводе на друштвеним мрежама, односно на интернету. Оно што је проблем јесте што су деца дигитално вешта, али нису дигитално писмена. Заправо, нису психолошки и емоционално зрела да препознају преваре, манипулације, ризике које им прете на интернету. С друге стране, знање родитеља о дешавањима на друштвеним мрежама, платформама за видео-игре, чет-собама… на ниском је нивоу. Наравно, нико није сасвим безбедан, али морамо да смањимо тај ризик", наводи она.
Додаје да је едукација најбољи пут да се том ризику стане на пут, односно да се добије што више информација о мерама заштите, како да се реагује када се нађу у таквој ситуацији, коме да се обрате ако неко злоупотреби њихове фотографије, како створити поверење између деце и родитеља...
Истраживање које је рађено прошле године показало је да се деца, када имају проблем на интернету са злоупотребом, прво пожале наставнику.
Пракса, са друге стране, показује да предатори највише вребају на оним местима на којима је највећи број деце – у виртуелном свету то су друштвене мреже и платформе за играње игрица.
"Нешто што нам је некад изгледало сасвим безазлено и нешто што је у нашем менталитету, то је сад опасно. Морамо да будемо свесни да када једном нешто поставимо на интернет то остаје тамо заувек. То је та дигитална сенка, нешто што вас прати цео живот и никад не знате ко ће чувати ваше фотографије, ко ће их злоупотребити. Имали смо случајеве да неки родитељи не знају да су фотографије њихове деце већ четири године на неком педофилском сајту. А највише се зарађује и најпродаваније су фотографије новорођенчади до четврте године. Такве фотографије педофили највише траже и највише желе да плате", прича Бековић.
Она истиче да није могуће урадити фото-робот педофила.
"Они живе и у малим и у великим градовима, долазе и из срећних и из дисфункционалних породица, више или мање су образовани… Не седе само у осамљени у своја четири зида, већ могу бити свакодневно пред очима јавности. Због педофилије процесуирани су у Србији и породични људи, новинари, медицински радници, свештеници…", подсећа она.
Разлог за црвени аларм сваком детету, како наглашава, треба да буде питање саговорника током дописивања: "Да ли ти ову преписку читају родитељи?".
