Мастер програм "Род и право" на Правном факултету: Чиме ће се бавити будући стручњаци?

Правни факултет у Београду од ове академске године, почиње да реализује мастер програм Law and Gender (Право и род), по чијем завршетку се добија звање "Мастер права — Право и Род".

После престанка важења Закона о равноправности полова, а по усвајању Закона о родној равноправности 2021. године, са циљем да се према диктату Европске уније уведе обавеза "родно осетљивог језика" у све сфере друштва, изгледа да се џендеризација сели и на српске факултете који су јој до сада одолевали.

Адвокат Миленко Радић за РТ Балкан каже да су се обратили Правном факултету поводом програма који ће финансирати ЕУ, а за који поседују информацију да ће бити организован уз помоћ три универзитета, два из Италије и једног из Шведске. Ипак, са Правног факултета тврде да нису закључили уговоре о сарадњи са трећим лицем.

"Иако сумњамо у њихову истинитост, добили смо одговоре да Универзитет у Београду, тачније Правни факултет самостално организује мастер програм Law and Gender и да је исти акредитован као мастер програм пред Националним телом за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ). Речено је да то не искључује чињеницу да ћe у реализацији предметног мастер програма учествовати и предавачи из иностранства", наводи Радић за РТ Балкан.

О томе да ли ће окосница предмета бити равноправност полова у смислу биолошке датости и равноправности мушкараца и жена, или родна, џендерска једнакост у смислу социолошке датости, коју једнако критикују Српска православна црква, Матица Српска, САНУ, као и Одбор за стандардизацију српског језика и Савет за српски језик, са Правног појашњавају:

Наш избор

Почиње употреба родно осетљивог језика: Мењање друштвене свести и(ли) услов за улазак у ЕУ

"Џендерска равноправност не постоји као појам, вeћ се ради о родној равноправности, како је иста терминолошки дефинисана и препозната у правном оквири Републике Србије, посебно у Закону о родној равноправности. Предметни мастер програм има у фокусу и полну и родну равноправност, која подразумева и улогу родних стереотипа у остварењу једнакости у области права", појаснили су представници Правног факултета.

Бројни примери, како наводе, указују на то да има "мало биолошких разлика" које условљавају неравноправност мушкараца и жена, а да је њихово ограничење у остваривању права и приступа правди засновано на њиховој традиционалној улози у друштву.

Додали су још један илустровани пример, а тиче се наслеђивања.

"Имајући у виду да наш правни систем гарантује једнакост наследника, али да се жене у великом проценту одричу наслеђа у корист мушких наследника управо јер то породица очекује од њих. Зато је циљ предметног мастер програма да укључи ову перспективу у све области права, како би мушкарци и жене уживали стварну равноправност у друштву и могли да остваре права која су им Уставом и законом загарантована", објаснили су.

Радић сматра да је по среди сасвим друга намера - да се легализује и свуда примени родна идеологија.

"Они су се повезали да направе центре за образовање у којима ће учествовати наши млади, свршени студенти који знају енглески језик. Њихове дипломе ће бити на енглеском и неће их издавати Правни, него шведски универзитети, а ти кадрови су предвиђени да по Европи шире родну равноправност кроз све предмете. Све је то скандалозно јер род није дефинисан законом и зашто нам се намеће обавезна употреба родно осетљивог језика", рекао је адвокат.

Посланик групе "Ми - Снага народа" Бранимир Несторовић изјавио је раније да је Скупштина Србије одбила њихову иницијативу о стављању ван снаге Закона о родној равноправности у Скупштини Србије уз образложење да Европска унија "то није одобрила".

Он је на конференцији за новинаре поводом почетка обавезне примене родно осетљивог језика, рекао да тај закон представља "накарадни пут којим Србија иде због прихватања да се примени све оно што је ЕУ усвојила".

"Језик представља суштину ствари и применом речи ради се социјални инжењеринг", рекао је Несторовић у београдском Медија центру.