Смеђа слуз отерала купаче са словеначке обале, а на хрватској бела пена

Шетаче и прве купаче на словеначком приморју ових дана је непријатно изненадило изузетно прљаво море.

За малерозне туристе који су дошли из далека и папрено плаћају смештај и све друге дажбине, море у коме се није могуће окупати, па чак га ни гледати – горе је од најгоре ноћне море. На површини воде и нарочито у приобалном појасу, на плажама, уз риву, у лукама – уочљиви су "теписи" жуто-смеђих мрља, често непријатног мириса.

Многи мисле да то цвета море, одважнији (или очајнији?) су пробали чак и да се окупају тако што су пливали ка отвореном мору кроз подебљи слој љигавог муља, али су и они убрзо одустали, иако из Морске станице Пиран тврде да "није сасвим тачно да је море процветало".

Стручњаци из словеначког Националног института за биологију објаснили су јавности о каквој се појави ради: "Није далеко од истине да море цвета, јер је појава жутих мрља заиста резултат цветања, али не морских, већ копнених биљака, углавном четинара као што су бор, смрека, чемпрес"...

Да је полен стигао у таквим количинама до мора криве су временске (не)прилике, јер је Словенију задесило изузетно кишно пролеће, па су  морске притоке сав тај биолошки материјал дотерале дубоко како у Пирански тако и Тршћански залив.

И то баш на почетку лета и летње туристичке сезоне!

Протеклих дана је та појава испрва примећена у дубљим слојевима воде, а онда су се и на површини мора појавиле желатинасте превлаке. Иако здравствене власти уверавају становништво да слуз не представља претњу по здравље купача, излагање ипак - не препоручују.

Све то баца у очај и туристичке посленике, јер љигаву морску "добродошлицу" може да растера само веома јака бура, а прогнозе за сада не обећавају ништа слично, бар не у скорије време, можда чак ни у следећих месец дана...

"А после слузи ће нагрнути медузе, па августовска невремена и пијавице, и од купања опет ништа", мрачно је закључила мештанка Порторожа, разочарана што упркос тропским врућинама не може да се расхлади како је навикла, на локалној плажи.

Зато су биле плаже на словеначком приморју протекле седмице више-мање пусте.

Словеначки медији преносе да није настрадао само словеначки део северног Јадрана, него и хрватски део, нарочито Истра. Тамо је у међувремену ветар браонкасто-жуту слуз која се накупила уз плаже дуж хрватског приморја, уздуж обале Умага, понегде претворио у густу белу пену. Јесте лепша за око, али за купање није...

Национални институт за биологију умирује становништво да слуз није отровна јер настаје деловањем фитопланктона који под одређеним условима у воду лучи велику количину произведене органске материје.

Морска биолошка станица Пиран је за РТВ Словенија саопштила да ће проћи неколико седмица док микроорганизми не успеју да разграде слуз. Зато се сада сви надају да ће је ипак одувати јача бура, иако је временска прогноза не предвиђа.

Поред аморфне желатинозне масе, слуз обухвата широк спектар живих и неживих честица које се у њој хватају, укључујући фитопланктон, зоопланктон и њихове излучевине, ларве и јаја других животиња, разне честице скелета или остале остатке разних биљних и животињских ћелија, бактерија, полена, циста и минералних честица из морских седимената и копненог порекла.

И рибари због свега тога муку муче, жале се јер им се слуз увлачи у оруђа и мреже, зато од риболова нема ништа, плус што ју је тешко спрати.

Слузасти макроагрегати су најразличитијих боја, облика и величина (зато су неки од гостију у Истри и Пиранском заливу испрва помислили да се ради о фекалијама), а њихов "распоред" дуж обале зависи од различитих фактора. Слуз обично почиње да се акумулира у дубљим слојевима мора, а тек потом и на површини. Ветрови и површинске струје их носе ка обали, где се згушњавају, углавном у затвореним пределима, заливима, на плажама.

Џабе морски биолози покушавају намерницима да "приближе" благодети слузи тврдњама да "не представља претњу по здравље", али чињеница да су у њој заробљени многи организми, који могу бити и патогени, многе је одвратила од идеје да зароне, па шта буде.

По принципу "нек’ и комшији цркне крава", словеначки и хрватски туристички званичници проналазе мало утехе у изјави Националног института за биологију да овог пута "феномен слузи" није примећен само уз словеначке приморске градове, већ и у читавом Тршћанском заливу и шире на северном Јадрану.

Иако појава слузи није честа – последњи пут је забележена, додуше у нешто скромнијем обиму, 2018. године, први записи о њој на северном Јадрану датирају још из 1729. године.

Словеначке и хрватске друштвене мреже преплављене су фотографијама које су објавили не само пиранска морска станица и Акваријум Пиран, него и утучени туристи јер Јадранско море на свом северу у овом тренутку, оковано у густ муљ, не изгледа ни мало привлачно, уз коментаре: "Сунце зове, а море баш и не!"

Ова природна катастрофа је врх леденог брега који прети да наштети овогодишњој туристичкој берби, још посебно јер су се о њој расписали и немачки медији, слично као и мариборски Вечер који извештава да је "купаче уместо чистог мора дочекала - слуз".

Ако знамо да Словенија располаже са свега 43 километра и 157 метара дугом обалом Јадранског мора и да још увек није решена међа између Хрватске и Словеније у Пиранском заливу (за Хрвате је то Савудријска вала), онда је јасно зашто вести о “слузи” заузимају прве минуте вечерњег дневника у електронским, као и насловнице штампаних медија. Али ни то није све – стручњаци су недавно упозорили становништво на још једну ману домаће обале – то су литице. Недалеко од Копра и Изоле су дивне плаже које су се свиле испод високих литица, са којих ту и  тамо отпадају стене тешке и преко пет килограма. Није шала – то је опасно на смрт. Отуда су препоручили посетиоцима да, док се сунчају на обали, користе не само висок фактор крема за сунчање, него и – заштитни шлем на глави.

Шта је цветање мора?

Словеначки Национални институт за биологију је објавио кратак "водич" о слузи у коме детаљно објашњава да је "реч о масовном размножавању планктонских алги до неколико милиона ћелија по литру морске воде, што је резултат повољних услова, као што су довољно високе концентрације хранљивих материја у води и довољно сунчеве светлости".

Такво цветање, даље наводе, може да обоји воду у црвену, зелену, смеђу... у зависности од доминантне боје која се налази у ћелијама.

"Цветање је природна појава која је у принципу добродошла. Други организми се наиме хране фитопланктоном и основа су морских прехрамбених ланаца. Главни проблем са прекомерним цветањем је то што може да доведе до недостатка кисеоника током разградње, а и неке врсте фитопланктона су токсичне или на други начин штетне, што посебно може да наштети и организмима који се вештачки узгајају као што су шкољке и рибе", објашњава Национални институт.