Србија и Балкан
Крокодилске сузе: Феђа Штукан, Алијин специјалац који је против насиља, депортован из Србије
Сарајевски глумац и књижевник је познат по томе што се хвалио како је учествовао у рату као снајпериста у тзв. Армији РБиХ, као и да су га обучавали муџахедини
Глумац и књижевник Феђа Штукан, радо виђен гост београдске културне елите, приведен је и задржан на аеродрому Никола Тесла у Београду када је у недељу покушао да уђе у Србију, због тога што је "утврђено је да у вези са уласком и боравком странаца на територији Републике Србије постоји негативна процена безбедносног ризика (члан 15, став 1 тачка 8 Закона о странцима)". Дан касније депортован је у БиХ.
"Чудо је да се ово није десило пуно раније", рекао је за Н1 глумац и објаснио је да су га "одвели из реда након пасошке контроле", те да су, како је навео, "нашли нешто у компјутеру".
"На папиру сам добио да је урађена негативна процена безбедносног ризика, односно да сам ја опасан за Србију", рекао је он за сарајевски "Кликс".
Штукан је за медије навео да се све одиграло због његове књиге "Бланко", као и то да је његов сусрет са водитељем Зораном Кесићем на протесту у Београду "кап која је прелила чашу".
Да ли су књига и Кесић проблем, или Штуканово позивање на рушење уставног поретка Србије, колеге из поменутих медија нису га питале.
Наиме, прошлогодишњи протести прозападне опозиције "Србија против насиља" привукли су и бројне госте из региона (шта они имају са опозиционим протестима у Србији, никад није објашњено), тако да се на њима сабрао сам крем невладиног сектора и политичког активизма.
Између осталих, гост је био и Феђа Штукан, бивши ученик муџахедина и снајпериста у Сарајеву, који је на протестима "против насиља" проевропским опозиционим лидерима замерио што нису агресивнији према властима јер "страх руши све".
Он је, шетајући српском престоницом, тад отворено позвао на насиље и рушење уставног поретка Србије.
"Ја лично бих неке ствари радио пуно субверзивније. Инсистирао бих на достојанству, али не на свему осталом. Једина ствар која може да покрене њих тамо је страх. Ако они виде да је то увек све тако мирно и лагано, једноставно неће обраћати пажњу. Морају се држати у страху," саветовао је Шуткан.
Он је тада истакао да "ако сви виде да је ово увек све мирно и дивно, шта онда!?", уз поређење Србије са нацистичком Немачком.
"Кад су Немци дошли овде наоружани, нисмо излазили овде са паролама и били мирни и достојанствени, него су се људи морали организовати мало озбиљније", поручио је Штукан, позивајући имплицитно на оружану побуну против легално изабране власти у страној држави.
"Дебео разлог" за долазак у Београд
Штукан је, иначе, ових дана требало да гостује на Фестивалу КРОКОДИЛ, које организује истоимено удружење чији су финансијери амбасаде Немачке и Канаде, те америчка Национална задужбина за демократију (НЕД), Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша, Фондација Рокфелер, као и бројни други самозвани заштитници људских права и демократије.
Удружење КРОКОДИЛ широј јавности је постало познато након низа акција и конференција за медије "због токсичних боја и српског патриотизма". Наиме, невладине организације одржале су августа прошле године "хитну конференцију за новинаре" у Београду због најезде графита са натписом: "Кад се војска на Косово врати", чиме је, тврдили су тада, ситуација у земљи постала веома опасна.
Упркос томе што је јуче исказао изненађење због задржавања на београдском аеродрому, Штукан о забрани уласка у Србију зна већ готово годину дана, па се долазак на "Николу Теслу" може схватити и као покушај провокације.
Наиме, он је средином јуна 2023. године већ био задржан на граничном прелазу између БиХ и Србије неколико сати на испитивању, и још тада је изјавио да је добио информацију, како је казао "незваничну", да му је у Србију забрањен улазак.
Након тога је крајем јула 2023. године за медије изјавио: "Кад бих имао неки 'дебео разлог' за долазак у Београд, вероватно бих се запутио из Босне, али ако је заиста издата потерница на моје име, онда рескирам да проведем неко време у затвору. Не треба ми то."
Ученик муџахедина који је "против насиља"
Он је у више наврата понављао да "нема званичну потврду забране" (коју је, ето, јуче добио), али је за све кривио председника Србије Александра Вучића и "своју несмотрену изјаву".
За западне медије он је покушао да "опере" ту своју изјаву, па се правдао:
"И ја сам дао онако једну двосмислену изјаву врло која се може протумачити као позив на немире. Била је фрка, много људи, прилазе камере и ја сам то несмотрено изговорио. Ја не могу рећи да не подржавам те протесте али не бих никад подржао насиље и насилне протесте. Ја никада у животу нисам био за насиље ни на каквим протестима".
Истини за вољу, он на протестима у којима је учествовао насиље и није производио него је само на њега позивао, макар и нехотице. То, међутим, није случај и са оним што је у односу на Србе радио током 1990-их.
На почетку рата у БиХ 1992. године, наиме, писала је својевремено "Политика", Феђа Штукан приступио је специјалним јединицама такозване Армије РБиХ, а хвалио се и јавно како је учествовао у рату као снајпериста.
Он је почетак рата дочекао пунолетан па се одмах пријавио у "Зелене беретке", након чега се пребацио у полицију где су радили "све познате акције на ратиштима око града: Пољине, Ступ, Азићи, Требевић и да су све обишли у најгорим моментима".
"Ту сам био девет месеци, после тога сам отишао у 2. брдску бригаду, јер сам тамо имао највише пријатеља, они су ме послали на обуку за специјалне јединице код муџахедина Абаза, Џевада и Хусеина у Велесићима. То сам завршио за два месеца отприлике, и био у Специјалној јединици 2. брдске бригаде Армије БиХ", причао је Штукан.
Он је отворено рекао и да је "пуцао да би убијао четнике".
"Пуцао сам човеку у главу снајпером и промашио га јер је био предалеко", причао је својевремено Феђа Штукан.
Успео је да напусти војску претварајући се да је психички поремећен, наводи "Политика", и отишао је у Немачку. Није се вратио у Сарајево док се рат није завршио. Након тога постаје глумац и писац.
Током рата у Босни и Херцеговини, иначе, на подручју Сарајева убијено је неколико хиљада Срба, међу њима и 120 деце. Многи од њих били су жртве снајпериста који су свакодневно пуцали.
