Србија и Балкан
Венецијанска комисија прихватила Комшићев захтев: Судије у Уставном суду не бирати етнички
Уставни суд БиХ постао отуђени центар моћи, власт над властима, очигледан пример судократије, орган самовоље, експозитура великобошњачке мајористичке политике, рушитељ дејтонских договорених принципа и рушитељ Устава БиХ, поручио је професор уставног права Синиша Каран
Венецијанска комисија истакла је у мишљењу по захтеву хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића (иначе изабраног гласовима Бошњака, због чега се хрватски конститутивни народ буни), а о начину избора судија у Уставни суд Босне и Херцеговине, да етничка припадност никако не сме бити коришћена као основ за избор судија Уставног суда Босне и Херцеговине.
По мишљењу Венецијанске комисије, посебно је истакнуто да се при избору судија у Уставни суд Босне и Херцеговине "не могу користити етничке квоте или етнички паритет (двоје Бошњака, двоје Хрвата и двоје Срба), јер то представља дискриминацију и нарушава интегритет Уставног суда БиХ и у потпуној је супротности са европском праксом".
Венецијанска комисија наводи и да се стручно искуство кандидата за судију Уставног суда Босне и Херцеговине прецизира на начин да кандидати имају од 10 до 15 година радног искуства на позицији судије, професора уставног права или правника.
Жељко Комшић је 15. марта 2024. године, у својству председавајућег Председништва Босне и Херцеговине, поднео захтев за мишљење Венецијанској комисији о начину избора судија Уставног суда Босне и Херцеговине и поређења са пракси у земљама Савета Европе.
Повод за тражење мишљења била је, како је наведено, "чињеница да одредбе Устава Босне и Херцеговине, које регулишу начин избора судија у Уставни суд Босне и Херцеговине, нису довољно прецизне и отварају могућност да неспособна лица без икаквог судског искуства су именовани у највишу правосудну институцију у Босни и Херцеговини".
Уставом БиХ је одређено да двоје судија у Уставном суду БиХ бира Народна скупштина Републике Српске, четворо Представнички дом Федерације БиХ и троје Европски суд за људска права и нигде не пише да морају бити одређене националности, па је мишљење такозване Венецијанске комисије сувишно, изјавио је правник Огњен Тадић.
Тадић је навео да су и услови избора одређени Уставом БиХ, те да је Република Српска увек бирала судије, адвокате и професоре права са дугогодишњим искуством.
"Мање квалификовани били су једино кандидати Комшићеве сестринске странке СДА, и то бивши председник Уставног суда Мирсад Ћеман који је правосудни испит положио у 43. години", рекао је Тадић за Срну.
Тадић је подсетио и да је актуелна председница Уставног суда БиХ Сеада Палаврић дипломирала у тридесетој години, а правосудни испит положила у 41. години.
Има нека тајна веза?
На другој страни, професор уставног права Синиша Каран тврди да "необавезујуће мишљење Венецијанске комисије није ништа друго него трасирање пута и реализовање идеја унитариста с циљем стварања грађанске – унитарне БиХ у којој ће којекакви Комшићи заступати интересе народа којима 'припадају'".
На питање Срне да прокоментарише мишљење Венецијанске комисије, професор Каран је нагласио да је Уставни суд БиХ потпуно нескривени механизам и оружје свих унитариста, додавши да је на то упозоравано више пута из Републике Српске.
"Та институција, ако се може уопште и назвати институцијом, нанела је веће зло БиХ, чак више и од свих оних странаца и 'међународних' који нам овде деценијама загорчавају живот. Ово најновије мишљење је катастрофално и флагрантно кршење уставног уређења и уставне структуре", указао је Каран.
Каран је навео да је Уставни суд БиХ постао отуђени центар моћи, власт над властима, очигледан пример судократије, орган самовоље, експозитура великобошњачке мајористичке политике, рушитељ дејтонских договорених принципа и рушитељ Устава БиХ, те предводник елиминације пронађеног оквира заједничког живота у мултиетничкој конфедерално-федералној новонасталој државној заједници.
Од када је 1. јануара Златко Кнежевић на сопствени захтев отишао у пензију, Уставни суд БиХ, чије одлуке не признаје Република Српска, нема ниједног судију. Крајем 2022. године мандат је истекао Миодрагу Симовићу, а Народна скупштина Републике Српске није именовала њихове замене, пошто је став руководства Српске да нема смисла именовати нове судије које би опет биле прегласаване и тиме давати легитимитет Уставном суду.
Подсетимо, изменом Правила Уставног суда БиХ који се нашао на седници 30. маја, омогућено је да се одлуке доносе са три гласа, што значи да, већ крњи Уставни суд без српских судија сада може да донесе одлуке без било којег домаћег судије.
