Могућности и ограничења мађарског председавања ЕУ: Да ли ће Брисел дозволити "Србију на првом месту"

Најављена агенда Будимпеште усредсређена на проширење биће у великој мери ограничена. Не само административним последицама европских избора, већ и политичким отпором многих држава чланица које су скептичне по питању мађарског председавања ЕУ, пише у ауторском тексту за "Балкан инсајт" шпански аналитичар Алехандро Естесо Перез.

Власти у Будимпешти су јасно ставиле до знања да ће им европске интеграције Западног Балкана бити на врху дневног реда.

У центру пажње ће им, како се оцењује, бити унапређење приступних преговора са Босном и Херцеговином, решавање питања због којих су блокирани процеси придруживања Албаније и Северне Македоније, и отварање нових поглавља правне тековине са Србијом.

Мађарска политика занемаривања "Косова" огледаће се у наставку њихове дипломатије "Србија на првом месту", али и у одсуству конкретних корака за приступање Приштине, оцењује портал.

Оцењује се, међутим, да ће извршна власт премијера Виктора Орбана бити јако ограничена у спровођењу своје агенде.

Око питања проширења потребно је да се сагласе свих 27 држава чланица, а чињеница је да предлози Мађарске од самог почетка наилазе на противљење.

Будимпешта ће се, такође, суочавати са Унијом у транзицији: европски избори су одржани мање од три недеље пре почетка мађарског председавања, а веома мали број институција ЕУ је формално успостављен.

Мађарску ће такође спутавати ограничена комуникација са долазећим Колеџом комесара који "заводе ред" у ЕУ док се сва њена тела не конституишу.

Који су то политички и дипломатски искораци који се могу постићи?

Будимпешта ће несумњиво радити на томе да Србију и Босну чешће стављају на дневни ред, а њени представници ће у име ЕУ долазити у посете Београду и Бањaлуци.

Аналитичар "Балкан инсајта" наводи да ће то "упалити аларме у многим државама чланицама", додајући да ће то "сигурно охрабрити нелибералне путеве Александра Вучића и Милорада Додика под маском имплицитног благослова ЕУ".

Како се додаје, нова конзервативна власт у Скопљу ће сигурно имати користи од Орбанове улоге као примарног саговорника ЕУ.

Такође би могло да се очекује одржавање новог Самита ЕУ–Западни Балкан на коме би Србија била посебно дочекана, додаје се у тексту. 

Случај тзв. Косова се у мађарском председавању издваја се као "посебно проблематичан" зато што је Приштина у "неповољној позицији" у односу на Београд, па би, на пример, "могло да дође до масовног цурења поверљивих података о том питању у корист Србије, што би "учинило дијалог асиметричним и директно угрозило европске интеграције Косова".

Такође, очекује се да ће напори Мађарске у бити усмерени на одлагање кандидатуре Украјине за ЕУ, чему ће се противити велика већина чланица. Оне ће, како се наводи, вршити притисак на Будимпешту да одустане од тог циља "можда чак и на рачун самог Западног Балкана".