Вест о дечаку Андреју Дробњаковићу, беспрекорном ученику Математичке гимназије у Београду који је освојио чак пет златних медаља на међународном такмичењу у Сингапуру, никог није оставила равнодушним, а један коментар посебно је привукао пажњу: Србија треба да учини све да га задржи - дати му плату, стан и посао.
О томе колико је такав предлог реалан и да ли наша држава има механизме да системски подржи младе таленте, разговарали смо са директорком Математичке гимназије Мирјаном Катић, установе за коју би се рекло да деценијама уназад "штанцује" генијалце, на шта указују бројни пехари, медаље и захвалнице у њеном кабинету.
"Субјективна сам јер скоро 25 година радим са децом талентованом за природне науке, али је несумњиво да држава треба да им да подршку, што она и чини издвајањем стипендија за многе наше најбоље ученике, као и децу талентовану за спорт, музику, уметност", наводи директорка Катић, која је и сама завршила Математичку гимназију, а касније и Математички факултет.
"То њима заиста значи, када виде да држава брине о њима, али сам кроз разговор са њима схватила да им смета што су стипендије за спорт веће од оних за науку. Треба разумети њихова негодовања, и сама сматрам да новац који се даје треба да буде уједначен и равноправан", додаје она.
Катићева наглашава да је свакој држави неопходно да најталентованија деца, када дипломирају и ураде докторате, буду овде и чине државу и систем бољим. Познаје, како додаје, и сјајне примере.
"Држава има механизме да понуди разне програме младим људима да се врате из Америке и Европе. Неколико наших бивших ученика се вратило после завршених студија, живе и раде у Србији. У овој школи ради Лука Милићевић, који је за шест година за Србију освојио више од 10 медаља и награда из математике, физике и астрономије на најпрестижнијим такмичењима", наводи Катићева.
Она наводи да је сјајно и инспиративно то што, иако је Лука могао да живи у било ком делу света, он је одабрао да живи у Београду и ради у Математичком институту и гимназији.
"Није Лука једини, ту је и наш Теодор фон Бург који се такође вратио и сада своје знање преноси Андреју Дробњаковићу. Најважније је да негујемо суштинску причу - да млади, изузетни људи треба да схвате колико су дугорочно битни за напредак земље", истиче наша саговорница.
Она објашњава какав је изазов послати ученике на неко међународно такмичење за које се плаћа котизација, авио-карте до дестинације, смештај итд.
"У питању је неколико хиљада евра по такмичењу, а годишње имамо око 30 великих надметања. Поред министарства које финансира одлазак тимова на Олимпијаде и Балканијаде, добијамо помоћ и од Општине Стари град и Града Београда. Дуже од 10 година имамо и Фондацију Алмаги у коју улажу наши бивши ученици који живе у Србији и у свету, али и представници приватних компанија и други добротвори. То је наша снага, без тога не бисмо могли да идемо на такмичења", рекла је Катић.
Да своју мисију успешно обавља, потврђује 500 медаља које њени ђаци годишње донесу са светских такмичења.
Више новца за спорт него за науку
Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић јуче је у сусрету са младим математичарем Андрејем Дробњаковићем истакла да нашим новим генерацијама треба омогућити да се школују у Србији.
"Треба да им омогућимо и да уколико оду, да могу овде и да се врате и заједно са нама граде бољу будућност, да се заједно са нама суочавају са изазовима, јер њихова памет, вредност и храброст биће од пресудног значаја за опстанак читавог човечанства, али и за бољи живот Србије", истакла је Беговићева.
Иначе, Министарство омладине и спорта награђује ученике средњих школа за постигнуте успехе на признатим такмичењима у земљи и иностранству, а висина награде креће се од 20.000 до 200.000 динара, док стипендија Министарства просвете за изузетно надарене ученике и студенте износи 15.000 динара.
"Стипендије су повећане од школске 2020/2021. и додељују се без обавезе враћања и исплаћују у 12 једнаких месечних рата, у износу који утврђује министар за сваку школску годину, у складу са законом", наводи ресорно министарство.
Из Министарка науке, технолошког развоја и иновација за РТ Балкан су рекли да преко Програма подстицања и стипендирања младих и надарених, подстичу очување и развој научноистраживачког подмлатка и спречавање одлива научних кадрова из развојних потенцијала Републике Србије.
"Уз стипендирање финансијски се подржава и низ активности везаних за њихово студирање и усавршавање као што су: похађање обука у вези са системом научних информација, учешће на научним скуповима у земљи и иностранству, студијски боравци у иностранству, као и трошкови пријаве, завршне израде и одбране докторске дисертације, касније и запослења у некој од научноистраживачких организација", навели су.
Додају да истраживаче повратнике укључују у научноистраживачке организације (НИО), а да мониторинг над успесима наших студената у иностранству обављају кроз јачање сарадње са дијаспором, као и успостављање темеља дугорочне сарадње са истраживачима из дијаспоре и иностраном НИО.