Србија, Грузија и Молдавија једине су три земље кандидати за чланство ЕУ које су се супротставиле, односно нису подржале одлуку Савета Европске уније да приходе од заплењене руске имовине искористе за обнову Украјине.
Земље кандидати иначе су у обавези да се ускладе са спољном политиком ЕУ, тако да су Северна Македонија, Црна Гора, Албанија, Украјина и Босна и Херцеговина подржале план ЕУ о крађи руског профита. Исто су учиниле и земље чланице Европске зоне слободне трговине - Исланд, Норвешка и Лихтенштајн.
За то, су наравно, одмах добиле тапшање по рамену.
"Они ће осигурати да њихове националне политике буду у складу са извршном одлуком Савета Европске уније. ЕУ је примила к знању ову посвећеност и поздравила је", рекао је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ.
Европска унија, наиме, захтева од свих земаља кандидата да се придржавају свих директива о санкцијама, као и других кључних спољнополитичких одлука, упркос томе што им није дозвољено да учествују у њиховом доношењу.
"До приступања ЕУ држава кандидат је законски обавезна да у потпуности следи спољнополитички курс Брисела. Зато став Грузије и Србије, које доследно одбијају да уведу санкције Русији и њеним најближим партнерима, изазива акутну иритацију у институцијама Европске уније. Молдавија се обично придружује свим одлукама Брисела о санкцијама", пише ТАСС.
Руско Министарство спољних послова раније је саопштило је да би Москва могла да се жали суду УН због одлуке ЕУ да средства од прихода на руску имовину отме и проследи Украјини.
Да Русија има "широк арсенал" политичких и економских контрамера да одговори на конфискацију њене суверене имовине, укључујући заплену западне имовине у Русији, упозорила је недавно портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.