Уставни суд обуставио примену Закона о родној равноправности

Уставни суд покренуо је поступак на 8. седници којим се утврђује уставност Закона о родној равноправности, односно родно осетљивог језика.

"Суд је обуставио извршење појединачног акта или радње предузете на основу одредаба наведеног Закона", наводи се у саопштењу.

Одлука је донета јуче на седници којом је председавала Снежана Марковић, председница Уставног суда.

У делу Закона о родној равноправности који је почео да се примењује од 1. јуна ове године, пише да треба да се користи родно осетљиви језик у (члан 37, став 4, тачка 3) школским уџбеницима, наставном материјалу, сведочанствима, дипломама, лиценцама, а исто су дужни и медији.

За непоштовање одредби 37 и 44 Закона прописана је казна за органе јавне власти са 5.000 до 150.000 динара, док медији неће новчано одговарати.

Срето Танасић: Родно осетљив језик – насиље над српским идентитетом

Закон о родној равноправности усвојен је 2021. године, а изазвао је критике дела јавности, као и СПЦ и Матице Српске. За непоштовање одредби 37 и 44 Закона прописана је казна за органе јавне власти са 5.000 до 150.000 динара, док медији неће новчано одговарати.

Закон о родној равноправности усвојен је у јуну 2021. године, а изазвао је критике дела јавности, као и СПЦ и Матице Српске.

Адвокат Миленко Радић изјавио је за РТ Балкан да је његова адвокатска канцеларија поднела иницијативу Уставном суду Србије (УСС) за оцену уставности Закона о родној равноправности, уверена да није у складу са Уставом Србије који не познаје категорију рода.

Исту иницијативу показао је заштитник грађана Зоран Пашалић.