Уставни суд покренуо је поступак на 8. седници којим се утврђује уставност Закона о родној равноправности, односно родно осетљивог језика.
"Суд је обуставио извршење појединачног акта или радње предузете на основу одредаба наведеног Закона", наводи се у саопштењу.
Одлука је донета јуче на седници којом је председавала Снежана Марковић, председница Уставног суда.
У делу Закона о родној равноправности који је почео да се примењује од 1. јуна ове године, пише да треба да се користи родно осетљиви језик у (члан 37, став 4, тачка 3) школским уџбеницима, наставном материјалу, сведочанствима, дипломама, лиценцама, а исто су дужни и медији.
За непоштовање одредби 37 и 44 Закона прописана је казна за органе јавне власти са 5.000 до 150.000 динара, док медији неће новчано одговарати.
Закон о родној равноправности усвојен је 2021. године, а изазвао је критике дела јавности, као и СПЦ и Матице Српске. За непоштовање одредби 37 и 44 Закона прописана је казна за органе јавне власти са 5.000 до 150.000 динара, док медији неће новчано одговарати.
Закон о родној равноправности усвојен је у јуну 2021. године, а изазвао је критике дела јавности, као и СПЦ и Матице Српске.
Адвокат Миленко Радић изјавио је за РТ Балкан да је његова адвокатска канцеларија поднела иницијативу Уставном суду Србије (УСС) за оцену уставности Закона о родној равноправности, уверена да није у складу са Уставом Србије који не познаје категорију рода.
Исту иницијативу показао је заштитник грађана Зоран Пашалић.