Годишњица покоља у Брежанима крај Сребренице: Милева у дану остала без двојице синова и супруга

У Сребреници и селу Брежани крај овог града у Републици Српској данас се парастосом и полагањем цвећа на споменик обележава страдање тридесет двоје Срба из Брежана од којих је већина масакрирана у овом селу на данашњи дан 1992. године.

Село је опкољено у зору, нису поштеђени ни цивили, непокретне и глувонеме особе, неки од мештана изгорели су живи у својим кућама, после масакра село је опљачкано и попаљено. За злочин у Брежанима још нико није одговарао.

Говорећи прошле године на на обележавању масакра у Брежанима, начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да су "Брежани само једно од бројних српских села која су уништена у последњем рату у БиХ".

"Овдје је на данашњи дан 1992. године погинуло 18 мјештана, Срба, већином цивила. Они су били код својих кућа. Нико због тог злочина није одговарао. Ми гајимо сјећања на те жртве и никада их нећемо заборавити. Преносимо на млађе то сазнање, а не вјерујемо у правосуђе БиХ, јер за 31 годину никог нису процесуирали за злочина над сребреничким Србима и надамо се и вјерујемо да ће злочинце стићи Божија казна", рекао је Грујичић.

Председник Скупштине Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Бранимир Којић на истом скупу  подсетио је да су "злочин у највећем сребреничком српском селу починиле комшије муслимани из сусједних села и из Сребренице" и да "нико није одговарао зато што су убијени Срби јер правосуђе БиХ и Хашки трибунал омаловажавају српске жртве и њихове породице".

Којић је подсетио да су само четворица Бошњака осуђени на 29 година затвора за злочине над Србима у целом Подрињу док је 45 Срба осуђено на чак 650 година затвора због Сребренице.

Село Брежани опкољено је нападнуто стране припадника тзв. Армије БиХ 30. јуна 1992. године у раним јутарњим часовима. У документацији коју је објавио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС наведено је да је у нападу учествовало око 1.000 припадника тзв. Армије БиХ.

"Дана 30. јуна 1992. године, око пет часова, на Брежане су напали муслимани из свих праваца. Били смо опкољени са свих страна тако да смо нас неколико извукли живе главе бјежећи у правцу села Ратковићи и Факовићи, док је један дио становништва бјежао ка Језеру. У овом нападу убијено је око 22 лица, већином остарјелих и неколико жена. Муслимани су из правца Осмача и Шубина викали гласом нас у Брежанима, звали да пијемо ракију, псовали су касније српску мајку, говорећи 'гдје бјежите, тамо вас чекају други'. (…) Село је потпуно уништено, имовина опљачкана", сведочење је мештанина Миленка Марјановића, објављено на порталу овог Центра.

"Било је страшно. Пробудиле су нас гранате са Осмача које су падале око кућа. Пуцало се са свих страна. Од пуцњаве, урлика, викања, галаме и лупања разним предметима створила се несношљива бука. Упадали су у куће и клали, убијали или палили живе људе", сведочење је мештанина Живорада Балчаковић који је тада тешко рањен а брат Обрадин пет сати га је вукао кроз шуму да би га спасао од смрти.

"Били смо окружени и извјестан број мјештана се успио извући захваљујући добром познавању терена, шуми и шикарама у које су се крили. Под командом Насера Орића упали су у село убијали, пљачкали, палили, а нико није одговарао, што је срамота и судства БиХ и Хашког трибунала и цијелог свијета. Убијали су и палили цивиле у кућама", сведочење је Балачковића.

Посмртни остаци глувонемих Достане и Крстине Лазић до дан данас нису нађени.

Најстарија жртва масакра у Брежанима био је 88-годишњи Станко Милошевић, а најмлађа 15-годишњи Љубомир Јосиповић.

Међу убијенима било је пет жена.

Милева Ранкић преживела је напад на село, али је тог дана остала без синова - Мирослава коме је било 20 и две године старијег Драгослава, као и мужа Милисава.

Од 350 становника колико је пре рата живело у овом највећем српском селу у општини Сребреница, тек 25 се вратило и данас стално живи у селу.