Србија и Балкан
Београдске гимназије попуниле сва места: Математички и општи смер пуни, за упис на ИТ има још наде
Деца су лошије урадила пријемне за специјализована одељења, па ће многе гимназије бити приморане да угасе ИТ одељења
Популарност гимназија у главном граду Србије не губи на значају, а ове године се чини као да су ученици баш морали да се помуче, односно ваљано загреју столицу, како би уписали општи, природно-математички или друштвено-језички смер. Оно што ипак изненађује, јесте да су ИТ профили у већини београдских гимназија остали непопуњени.
Само један поглед на сајт Моја средња школа и јасно је да се на свим општинама тражило место више за упис у гимназије, док је уписни праг био у просеку за два-три бода већи него прошле године.
Тако је приметно да је најмањи број поена потребан за упис у Лазаревачкој гимназији. За пријем у ту школу на друштвени смер било је потребно 68,62 поена, за разлику од прошлогодишњих 51,43. Када је природни смер у питању, требало је остварити минимално 77,85 поена, наспрам 66,03 за годину лане. Слично је и у Младеновцу, где је за упис највише било потребно за математички смер (88.96), за општи (79,02) и за друштвени (70.53), док је у Обреновцу за математички требало (81,61), за општи (78,26) а за друштвени (81,05).
За ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику у Младеновцу је остало осам слободних места од 20, колико је било предвиђено за упис, а за разлику од 2023. године када им је требало минимум 208,23 поена на пријемном, ове им је довољно било 194,33.
Директорка Лазаревачке гимназије Драгана Треботић Павловић за РТ Балкан каже да су два фактора утицала на то да ђаци остваре боље укупне резултате у односу на прошлу школску годину.
"Први фактор је да се смањио број ученика по одељењу за 2, уместо 30 сада је 28. То је на десет одељења, укупно 20 ученика мање, па ћемо уместо 150 ученика уписати 140 ученика. Према речима директора основних школа, ово је боља генерација осмака, а према речима колега су јако добра генерација са доста добрих ученика", објаснила је она и нагласила да има и два, три ученика из Београда која су упала према листи жеља, али да очекује да се пребаце јер је нереално да свакодневно путују до Лазаревца.
Каже да неизмерно радује што им долазе деца са више знања јер ће краће трајати период прилагођавања.
"Нисмо дуго овако јаку екипу имали", констатује она.
Најтеже је било упасти у Девету гимназију на Новом Београду, где је за математички смер требало остварити 94,50, док је за друштвени било неопходно 93,20, а код њих је попуњен и ИТ образовни профил.
Слично је и у Трећој гимназији на Врачару, где је за природно-математички смер требало 94,35, док је минимум за упис на за друштвено-језички смер био 91,16 бода. Овде је такође попуњено свих 20 места за ИТ надарене ученике.
За упис у Девету гимназију је такође требало више поена, 93,90 на општем смеру, док се у овој школи за упис на енглески и француски смер полаже додатни испит, а број поена је био у равни са прошлогодишњем. Овде је на смеру за француски остало 11 слободних места, од 28 колико су примали.
Када је Филолошка гимназија у питању, број минималних поена за упис био је чак и мањи у односу на прошлогодишњи, а у школу на Зеленом венцу остало је места за руски језик, кинески, класичне језике и француски.
За разлику од биологије и хемије, односно географије и историје за надарене ученике, ИТ смерови су махом остали полупразни.
Прва гимназија је попунила свих свих 20 места, док је највећи број, чак 14 од 20 остало неупражњено у Осмој гимназији на Вождовцу, седам од 20 у 12 гимназији на истој општини, шест од 20 у Шестој гимназији на Звездари, осам од 20 у Земунској гимназији, у Гимназији "Свети Сава" два од 20 места, док је у Гимназији "Патријарх Павле" на Раковици остало непопуњено 21 од 40 ИТ места.
Александар Марков из Форум београдских гимназија за наш портал наглашава да је у Београду и већим универзитетским градовима тренд да се прво попуне гимназијска места, а да је ситуација у мањим градовима другачија.
"Ове године у Смедеревској гимназији која је пре 10 година важила за једну од најјачих у земљи, сада је доњи праг пао на 50 поена што је поражавајуће за гимназије. То се оправдава тиме да неће сви из мањих места желети да студирају касније, јер је за то потребно и доста средства, не само за књиге и школарине него и за живот, стан, храну, што није мала ставка. А паралелно са тим имате и ситуацију да је 80 поена било потребно за упис на стручни профил за руководиоца ЦНЦ машинама", примећује он разлику школовања у мањим срединама и у Београду.
Коментаришући ситуацију са ИТ смеровима, Марков каже да је очигледно да су деца лошије урадила пријемне за специјализована одељења.
"Остало је доста неуписаних одељења, па ће их велики број гимназија сигурно изгубити. Може евентуално да дође до препакивања", констатује он.
Милош Турински из Инфостуда каже да га изненађује ситуација на ИТ смеровима наспрам ситуације на тржишту рада.
"Увек влада велика потражња за ИТ занимањима, перспективно је, као и стручне занатске школе које доносе сигурно и стабилно запослење, па се очекује да управо те школе буду траженије. Не треба да нас забрињава, јер влада велико интересовање касније за упис на ИТ факултете", примећује саговорник РТ Балкана.
