Србија и Балкан
Држављанство у гласачкој кутији: Зашто се Црна Гора одриче своје деце
"Поента добијања држављанства није само право гласа, него чињеница да постоје људи који су рођени у Црној Гори, који читав живот живе у Црној Гори а немају држављанство само због тога што су њихови родитељи били Срби", каже Владислав Дајковић
Премијер Црне Горе Милојко Спајић одговорио је посланику бивше владајуће партије Ивану Вуковићу да "нити је изашао са предлогом о измени Закона о држављанству, нити је иницирао измене поменутог закона", већ је само "изнео своје мишљење на ту тему", на које "ваљда има право".
Претходно је посланик ДПС-а Иван Вуковић питао Спајића да ли је Министарство унутрашњих послова (МУП) покренуло измене Закона о држављанству и измене Устава у делу држављанства.
"Изашли сте са предлогом о измени Закона о држављанству и измени Устава у делу држављанства... Да ли се о томе већ расправљало на влади, да ли је урађена одговарајућа стручна анализа пре него што сте најавили интервенције у тако значајној области, и да ли имате било какав писани документ у форми Нацрта измене закона, записника или документа који потврђује да се на нивоу ресора, владе или неког владиног тела на ову тему расправљало?", питао је Вуковић.
"Није започета процедура нити је влада расправљала о овом питању", одговорио је јуче Спајић.
Премијер је, како је наведено, демантовао неколико "главних дезинформационих наратива који се пласирају последњих дана".
Како наводи у одговору, "нетачно је да ће парламентарна већина мењати Закон супротно Уставу, а онда ће Уставни суд поништити услов од 10 година за бирачко право, чиме ће сви новопримљени држављани стећи право гласа за две године".
Претходно је Спајић у одговору на питање новинара навео да "изменама Закона о држављанству новим држављанима неће бити омогућено да гласају у наредних десет година".
"Многе патриоте у Црној Гори су забринути хоће ли преко ноћи доћи нових 700.000 људи. Неће бити начина да било ко добије право гласа у наредних 10 година", навео је премијер додајући да је "срамно да се држава одриче своје деце".
Спајић је прецизирао да ће претенденти на држављанство морати да плаћају порезе у Црној Гори, да имају адресу становања, пребивалиште и да проведу у Црној Гори најмање 183 дана годишње, и тек тада би, после 10 година, добили право гласа.
"Таквих случајева је 100.000. Срамота је да моје дете има француско држављанство, а нема црногорско. Моји ујаци који живе у иностранству, а рођени су овде имају исти проблем. Не постоји држава на свету која се лакше одриче своје деце него Црна Гора. То је по мом мишљењу невиђена срамота", истакао је Спајић.
Ово је за последњих пола године по други пут да се у Црној Гори покреће питање измена постојећег Закона о црногорском држављанству, односно "дијалога о двојном држављанству".
Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић помињући могуће покретање ове иницијативе, у децембру је рекао да је скоро био у Турској, да је тамо разговарао са црногорским исељеницима, да они "воле Црну Гору" и да би "желели да добију пасоше Црне Горе".
Убрзо је реаговао посланик ДПС-а Андрија Николић који је рекао да "захтеви црногорских исељеника нису прави разлози" и подсетио да је "пре референдума 2006. године тадашњи српски премијер Војислав Коштуница европском комесару за проширење Олију Рену предао листу 264.000 Црногораца који живе у Србији за које је тражио да гласају на референдуму о независности Црне Горе".
"Јасно је која је логика руководила Коштуницу. Једнако као што су наше сумње оправдане да Андрију Мандића води иста логика", рекао је тада Николић.
Реакције су тада стигле и са друге стране, са западних адреса, кроз закључак да је "двојно држављанство пут ка политичкој доминацији Срба у Црној Гори".
Иако је делу црногорске јавности спорно олакшано стицање држављанства Црне Горе чак и под условом да новопримљени у држављанство немају право гласа 10 година, део јавности сматра да је такво решење просто – против закона.
"Сматрам да би у том случају, примене тог услова, дошло до новог гетоизирања српског народа у Црној Гори на један противуставан и противзаконит начин. По ком то основу неко, као држављанин Црне Горе, може да има право гласа, а неко не? Са друге стране, поента добијања држављанства није само право гласа, него чињеница да постоје људи који су рођени у Црној Гори, који читав живот живе у Црној Гори а немају држављанство само због тога што су њихови родитељи били Срби јер се претпостављало у тим ђукановићевским инжињеринзима свих ових година да ће то бити гласачи који ће гласати против њега, односно гласачи који ће гласати за српску опцију", каже за РТ Балкан Владислав Дајковић, председник Слободне Црне Горе.
Наш саговорник поставља питање "зашто исти услов није постављен пре 5, 10 или 15 година када су Роми са КиМ, бројни контроверзни новонастали држављани, попут Шинаватре, тајландског контроверзног бизнисмена добијали право гласа после само пар дана боравка у Црној Гори пошто се претпостављало да ће гласати за опцију Мила Ђукановића".
"Мислим да је предлог Милојка Спајића једна немушта варијанта којом жели да се допадне и Србима али да са друге стране има и резерву у односу на критике које долазе из ових процрногорских, монтенегринских кругова, да му се не наљуте. Мислим да је то решење неодрживо и да нема никакво упориште у закону и да је опет на штету, наравно – српског народа", каже Дајковић.
Само стицање црногорског држављанства је, иначе, веома рестриктивно. Прописе у стицању држављанства донела је 2008. године власт Мила Ђукановића, они су подразумевали 15 година боравка у Црној Гори, али су ови услови 2021. године донекле олакшани одлуком Владе Здравка Кривокапића, скраћивањем рока боравка на 10 година. И тада је било жестоких реакција и у Црној Гори и на Западу, оцена да би лакше стицање црногорског држављанства могло да се одрази на структуру бирачког тела.
Уз свако отварање ове теме, противници навода да на око 540.000 бирача у Црној Гори свака промена може имати кључну улогу у освајању власти и подсећају да се у августу 2020. резултат ломио на две – три хиљаде гласова и да је слично било и на изборима 2016. године када је неколико хиљада гласова ДПС-у донело још четири године власти.
Двојно држављанство у Црној Гори по важећим прописима је незаконито. По актуелном закону, држављанство Црне Горе може се стећи пријемом и то ако је лице навршило 18 година, ако има отпуст из држављанства друге државе и ако у Црној Гори законито и непрекидно борави 10 година пре подношења захтева.
Познаваоци ове теме подсећају да само у Србији живи више од 250.000 држављана Црне Горе који више немају право гласа јер немају пребивалиште у тој држави али који су рођени у Црној Гори. Такође, по незваничним подацима, близу 100.000 грађана Црне Горе имају и пасош Србије и пасош Црне Горе, иако то закон у Црној Гори не дозвољава.
