Мали матуранти који су примљени у жељену школу у првом кругу, данас и сутра морају да се формално упишу, док је за децу која су имала мање среће почео други уписни круг.
Ове године, гимназије су поново у моди, а управо на ове школе владала је навала широм Србије. Такође, ђаци су у великој мери, за разлику од 2023. године, од 200 образовних профила најчешће бирали занатска, дефицитарна занимања која по завршетку школовања доносе брзо запослење и добру зараду.
Смерови за фризере, педикире, маникире, куваре, посластичаре, инсталатере водовода и клима уређаја, возаче, техничаре за информационе технологије или у транспорту, попуњени су до последњег места.
Према подацима Министарства просвете слободно је још 9.780 места у различитим средњим школама широм Србије. РТ Балкан истражује каква је ситуација у три највећа града, у Београду, Новом Саду и Нишу.
У Трговинској школи у Нишу за трогодишњи образовни профил трговац остало је слободно 14 од 28 места, за комерцијалисту седам (28 места), а за трговинског техничара четири.
У нишкој Машинској школи слободних места остало је на смеровима техничар вуче (19) и бравар-заваривач (19).
Директорка те установе Бојана Симовић каже да је велико изненађење то што је попуњен смер за водоводног и грејног инсталатера, а то занимање ђацима је била прва или друга жеља. Такође, тражило се место више за техничара за компјутерско управљање ЦНЦ машина.
"Места је остало на образовним профилима техничар вуче, нови смер који је отворен због новина у железници и железничког чворишта у Нишу, као и бравар-заваривач, где ће до краја уписа можда остати два, три непопуњена места", наводи она.
Подсећа да су ученици школе на чијем је челу у дуалном систему образовања, тако да они почињу да раде и зарађују за време школовања.
"Компаније их ангажују док су још на пракси, одмах добијају понуде за посао, а зарађују најмање 100.000 динара, што је више и од моје, директорске плате", примећује Симовићева.
Она је нагласила да је око 70 деце остало нераспоређено у Нишавском управном округу, те да се нада да ће се сва места у школи попунити.
Када је у питању Нови Сад у Техничкој школи "Павле Савић" 15 места је слободно на смеру техничар за прераду нафте и гаса, а четири на смеру за месара.
Петар Ракас, професор Грађевинске школе у Београду за РТ Балкан каже да је ова школа популарнија него лане, а самим тим виши је и уписни праг.
"Надамо се да ћемо у другом кругу попунити и трогодишње профиле монтер суве градње или декоратер зидних облога. Сви профили су перспективни, као и онај за грађевинског техничара. Ђаци имају предузетништво, па могу да напредују после годину, две дана када се устале у струци. Често наши бивши ђаци започињу свој бизнис, најамбициознији међу њима свакако, јер је мало школованих мајстора и ко год је у струци лако може да напредује", примећује он.
Професор Ракас каже да током дуалног образовања ђаци иду на грађевину и чим заврше посао истог тренутка могу да нађу посао, како овде, тако и у иностранству.
"Школа је међународно призната, имам ђаке од Аустралије до Америке, почетне плате су око 1.000-1200 евра, после може само да расте", наводи наш саговорник.
Одређени трогодишњи профили су слабије тражени у пољопривреди, у текстилству, у кожарству.
Тако је у Техничкој школи за дизајн коже у Београду остало места за школовање обућара (13 од 14) и техничког дизајна проидзвода од коже (10 од 28).
У Пољопривредној је за Техничара пољопривреде и Прехрамбено-биотехнолошког техничара остало четири, односно шест слободних места, за месара 21 од 28 и за пекара три од 28. Слободних места је остало и у Железничкој школи.
Овогодишње изненађење је и Хемијско-прехрамбена школа у Београду, где је остало непопуњено тек по које место за школовање пекара, месара и израђивања хемијских производа.
"Врло смо задовољни ове године, биће нам попуњена сва места јер има нераспоређене деце. Верујем да ћемо попунити и та трогодишња, мање популарна али врло перспективна занимања. По захтеву родитеља, њиховим мејловима и позивима, видимо да је најтраженије место за техничара оперативне форензике", примећује директорка Миланка Перовић.
Она подсећа да њихови ђаци имају стипендије које обезбеђују социјални партнери и обезбеђена радна места.
"Нема пекаре на којој не пише да им није потребан радник. Они имају добре плате, у зависности од тога какви су мајстори, а то ће код нас у школи заиста постати, уз праксу и одговарајућу обуку", закључује она.