Србија и Балкан
Танасић: Одбор очекује да ће Уставни суд потпуно ставити ван снаге Закон о родној равноправности
Српски језик има око 2.000 различитих речи које означавају женску особу, рекао је председник Одбора за стандардизацију српског језика
Председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић изјавио је данас да се тај Одбор противио доношењу Закона о родној равноправности, односно родно осетљивог језика, јер је он са становишта језика апсолутно неприхватљив по ономе што је предвиђао.
Он је поводом тога што је Уставни суд обуставио примену овог закона, у изјави за Танјуг, нагласио да овај закон представља насиље над српским језиком и истакао да уколико би се применило оно што је било прописано законом, не би било по стандардима српског језика.
Танасић каже да је Одбор очекивао да ће се обуставити примена овог закона, а потом и да ће се он потпуно ставити ван снаге, јер је он по језичким и многим другим критеријумима неприхватљив, напоменувши да нико није консултован када је овај закон прављен.
На питање зашто се годинама ломе копља око боркиња, психолошкиња, адвокатица, Танасић је одговорио да су то неке од рогобатних именица које су наметнуте и додао да српски језик има око 2.000 различитих речи које означавају женску особу.
"Није то главно, српски језик има око 2.000 различитих речи које означавају женску особу овог звања, особине. Српски језик ствара и такве именице тзв. социјалне феминитиве, али их ствара у складу са својим потребама и са унутрашњим законима српског језика. Не стварају се по декретима ни једне идеологије, чак ни лингвисти не прописују речи", објаснио је професор и додао да српски језик, као ни један други језик, не функционише по декретима.
Танасић је напоменуо да историја не познаје да је неко законом прописивао речник и граматику српског језика и то још под претњом казнама.
Адвокат Ана Селак изјавила је данас да би примена Закона о родној равноправности донела штету оним органима који су били обавезни да поштују одредбе родно сензитивног језика као што су медији, установе, школе и они који су до сада издaвали дипломе на којима би морали да пише дипломирана правница, а не дипломирани правник.
Да није уставни суд обуставио примену овог закона, Селакова каже да би дошло до велике материјалне штете.
"Закон о родној равноправности јесте добар, спорне су одредбе о родно сензитивном језику где те одредбе намећу примену родно сензитивног језика, не допуштају алтернативу и за то наметање прописују казне. Не можемо на вештачки начин наметати родно сензитивни језик. Чули смо да закон треба да прати језик, а не обрнуто", истакла је она.
