Олуја вам је направила штету у стану; Град тврди да није надлежан, стручњак упозорава на "кваку 22"

Почетак јула обележило је јако невреме на територији Србије, а Београд је један од градова на који се за свега три сата сручила месечна количина кише, праћена јаким наносима ветра од 120 километара на сат. Такви услови били су идеални за настанак штете на стамбеним објектима, јер вода као вода, увек нађе пут, а када има помоћ олује која диже кровове, чупа олуке и руши фасаде - катастрофа је загарантована.

У Београду 55 критичних тачака: Зашто је престоница поплављена

Из Градског правобранилаштва које заступа Град Београд добили смо одговор да они нису надлежни за накнаду штете у приватним становима после елементарне непогоде.

"Уколико скупштине станара зграда имају предвиђени буџет за санацију штете услед последица непогода, онда се та штета може рефундирати из буџета Скупштине станара", рекли су нам и додали да Градско правобранилаштво не поседује информацију о томе да ли су грађани захтевали утврђивање стања, односно да на њихову адресу није пристигао ниједан такав захтев.

Такође, наводе да не поседују информацију о укупној штети у граду која је проузрокована на приватним поседима.

Из ЈП "Градско стамбено" објашњавају да утврђивање штете у приватним становима услед елементарних непогода, такође није у њиховој надлежности.

"То раде осигуравајуће куће са којима стамбене заједнице, односно власници станова евентуално имају закључен уговор", тврде из градског предузећа.

Додају да су стамбене заједнице које имају уговор о одржавању са ЈП "Градско стамбено" у знатно бољој позицији од оних других.

"То је пре свега, јер у оквиру редовног месечног одржавања могу да рачунају на неограничен број интервенција у оквиру спецификације радова која је саставни део уговора о одржавању. Осим тога, доступност хитних интервенција 24/7 сваког дана у години посебно је значајна у условима временских непогода какве су недавно задесиле Београд након чега су различита изливања и загушења најчешћи проблеми", кажу за РТ Балкан и додају да станари радове великог обима и вредности за зграде које су у њиховом систему, могу плаћати на до 60 месечних рата путем обједињених уплатница ЈКП "Инфостан технологије".

Из осигуравајућих кућа за РТ Балкан објашњавају да постоји посебно осигурање стамбених заједница које регулише заједничке просторије, као и да сам власник стана може посебно да осигура свој објекат.

Ипак, како откривају, то скоро нико не чини па имамо ситуацију да се на 10 осигураних аутомобила, осигура тек једна некретнина.

"Код нас се највише осигуравају возила, некретнине, па живот, а требало би обрнутим редоследом. Цена полисе је са 6.000 динара, због инфлације скочила на 10.000 за 100 квадрата годишње. То није велики износ, осигуравајуће полисе нису компликоване, једноставне су и раде се за пет минута. Битно поставити основне параметре како треба. Наш савет је да се плати прави ризик, кад се уговара осигурање да се зна шта се уговора, а то је одговорност обе стране", објашњавају нам из осигуравајуће куће.

Наш саговорник истиче да се станови не осигуравају на тржишну вредност од 1.000-2.000 евра по квадрату, већ на вредност грађевинског објекта, у зависности од тога које је годиште зграде одређује се вредност од 65.000 до 85.000 динара по квадрату.

А пре свега имамо "кваку 22", јер се и све осигуране ставке везане за природне ризике - олујно невреме, град, кишу или пожар, не надокнађују увек.

"Ако је било олујно невреме, онда се прихватају штете настале услед прокишњавања, пропуштања воде на плафон и изливања, али је посебно дефинисано да олујно невреме подразумева да је дувао ветар од 120 километара на сат. То процењује Служба за процену и ликвидацију штете на основу РХМЗ извештаја, а неопходно је да проценитељ изађе на терен и види колика је штета", наводи саговорник РТ Балкан. 

Осигуралац напомиње и да се у вези са поплавама 2014. године причало да осигуравајуће куће неће да плате штету и избегавају своје обавезе, али да та прича не стоји.

"Већина станова није била осигурана од допунског ризика од поплаве, бујице и високе воде, то је посебна клаузула и може да се упореди са осигурањем возила, које није осигурано од крађе", саветује.

Професионални управник зграде "Беостан" за наш портал подсећа да свака зграда мора по Закону о становању да има свог управника, па макар он био и из редова станара.

"Киша коју смо имали направила је заједнички проблем стамбеној заједници и она то мора да финансира из заједничког буџета. Када мајстор изађе на терен, он процени и даје разлоге због којих је настала штета, нпр. да ли је напукла фасада, или је лоша изолација, запушен одвод, кров, олуци, пуцање цеви и слично", поручује и истиче да крајњу реч има скупштина станара која даје сагласност за финансирање и санацију штете.