Тачи се брани алибијем да није био на Космету од јесени 1998. до пролећа 1999.

Бивши вођа тзв. Ослободиачке војске Косова (ОВК) Хашим Тачи позвао се данас, преко адвоката, на алиби у одбрани од оптужби за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, пред Специјализованим већима Косова у Хагу.

Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК, оптужени су још Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.

Сви су у време злочина били чланови Главног штаба тзв. ОВК, а потом, од марта 1999. и челници "привремене владе Косова".

Унакрсно испитујући сведока Бисљима Зирапија, Тачијев адвокат Лука Мишетић сугерисао је да Тачи није био на Космету од новембра 1998. до марта 1999, када је, по оптужници ОВК починила већину злочина.

Зирапи, тадашњи начелник ГШ ОВК, одговорио је да Тачија у то време није видео на КиМ.

Сведок је потврдио и да је Тачи, као политички лидер тзв. ОВК, тада у иностранству преговарао са страним дипломатама. Зирапи је као тачно прихватио и да се Тачи у том периоду није мешао у војна питања на Космету.

Тачи, по Зирапију, у то време није одговарао њему, као начелнику ГШ тзв. ОВК, већ директно команданту тог штаба Азему Суљи, који је био у Албанији.

"Тачи није наређивао вама, ни ви Тачију", сугерисао је бранилац Мишетић.

"Управо тако", одговорио је сведок.

Зирапи је потврдио и да су се регионални команданти тзв. ОВК, с пролећа 1999., противили споразуму из Рамбујеа у страху да ће изгубити моћ због одредбе о распуштању тзв. ОВК.

На заседању ГШ тзв. ОВК у марту 1999, Тачи је, по сведоку, те заповеднике приволео да споразум прихвате, пошто им је пренео обећање америчког државног секретара Мадлен Олбрајт да ће НАТО бомбардовати Србију "ако Албанци прихвате, а Срби одбију споразум".

Тачи је тада рекао и да ће референдум о независности тзв. Косова бити одржан за три године, а да ће тзв. ОВК бити претворена у "националну гарду".

Зирап ће у понедељак, 8. јула, наставити да одговара на питања Тачијеве одбране.

У међувремену, судије ће до краја данашњег заседања саслушати заштићеног сведока оптужбе WО4445.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија (55), Весељија (56), Сељимија (52) и Краснићија (73) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, у 42 нелегална притвора тзв. ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Крансићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косметом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на тзв. Косову у новембру 2020.