Немачка амбасадорка у Србији: Жалосно што не видимо напредак по питању успостављања ЗСО

Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад оценила је да је жалосно што се не види напредак када је реч о успостављању Заједнице српских општина на КиМ, а што је договорено још 2013. године.

Додала је да су у Охриду 2023. договорене још неке мере за, како каже, нормализацију односа, између Србије и тзв. Косова и констатовала да има премало напретка након последњег споразума о редоследу спровођења тих мера.

Она је истакла да је битно да се схвати да је нормализација односа важна за грађане.

"Важно је постићи напредак у нормализацији за људе на лицу места и за цео регион", рекла је Конрад у интервју за Блиц ТВ.

Када је реч о ситуацији насталој забраном употребе динара у јужној српској покрајини, као и забраном увоза српске робе, она је рекла да је од момента доласка у Србију "доживела различите ситуације да су донете мере од стране различитих актера, а које су све нанеле штету у процесу нормализације односа".

"Жртве тога су увек грађани на лицу места, који тамо живе и који не виде на који начин се могу реализовати њихове перспективе. Зато се мора престати са таквим једностраним мерама, мора се остварити напредак у нормализацији односа", рекла је она истичући да је то важно за обе стране и регион.

Посету Бундестагу српске парламентарне делегације и разговор који су водиле председница Народне скупштине Ана Брнабић и председница немачког Бундестага Барбел Бас, Конрад види као део доброг односа две земље.

Ховенијер: Коначан исход нормализације односа Београда и Приштине је међусобно признање

"Радујем се томе и надам се да ће овај разговор довести до тога да ће се продубити и сарадња међу два парламента. Нешто што ми је увек важно да истичем је да су економски односи веома добри, али то није једина ствар која повезује наше земље. Понекад имамо различита мишљења, критички се посматрамо, али наши односи су одрживи и увек постоји простор за проширење", оценила је Конрад.

Важност литијума

На тему ископавања литијума у Немачкој, Конрад је подсетила да је прошлог месеца издата грађевинска дозвола за постројење, на основу геотермалних вода у технолошком рову Горње Рајне, близу места Калскоја, која ће, како каже, обезбедити и зелену енергију и литијум.

"Значај литијума је заиста велик. Наредни пројекат и количина литијума који се може произвести се може упоредити са налазиштима литијума овде у Србији, када то гледамо стратешки. Нама је то важно јер нам је потребан литијум. Имамо тамо близину тржиштима, успоставља се тамо ланац стварања вредности", навела је Конрад.

Додаје да је "Вулкан енерџи рисрс", фирма која је покренула овај пројекат, већ склопила уговоре са купцима као што су "Волксваген", "Уникорн" и "Рено".

"Све то иде заједно, али подразумева се да су нам стандарди важни, највиши стандард у рударству, али стандарди у ланцу стварања вредности се морају испунити и стога нас радује да смо успели у томе. Имамо и друге пројекте у Рудним горама, близу места Цимбала, делимично се тамо још ради на истраживању, јер литијум није једноставна сировина, али радујемо се да ћемо и тамо у будућности отворити нове пројекте", рекла је Конрад.

Додала је и да је безбедност кључна линија водиља за сваки пројекат и навела пример да се на подручју Горње Рајне литијум добија из подземних вода.

Брнабић: Србија да учи на немачком примеру копања литијума

"За то је потребна технологија по мери. Веома је важно наравно да имамо стандарде, да се примењују стандарди као што су стандарди ИРМА, то су стандарди у области екологије, заштите животне средине, заштите ресурса, али то се тиче и безбедности целог постројења. То се тиче и укључивања свих актера у тим процесима. Све актере треба укључити у такве пројекте и то је предуслов за успех истих", указала је она.

Сматра да су економске предности оваквих пројеката очигледне и повезане са заштитом средине и ресурса, као и са прилагођавањем климатским променама.

"Литијум је потребан за зелену транзицију, управо како бисмо у области саобраћаја смањили штетне последице по климу, али потребна нам је и велика сигурност када је у питању сировина попут литијума. Та сировина мора бити расположива. Не можемо себи приуштити да будемо зависни. Европа то себи не може приуштити, да буде зависна од малог броја извора. Стога је важно да се и овде могу спровести наведени стандарди, о којима сам говорила, а када је реч о екологији да се укључе сви актери", навела је Конрад.

Додаје да даље постоји ланац стварања вредности и да ту важе стандарди за даље управљање процесом производње литијума.

"Успостављање, проширивање ланаца стварања вредности, производња батерија, све до произвођача аутомобила. Дакле, цела добављачка индустрија која је повезана с тиме. Економски је то нешто што има смисла и ми се заиста у Немачкој залажемо зато да се примењују сви важећи стандарди", рекла је Конрад.

Сарадња Немачке и Србије има још потенцијала

Када је реч о економској сарадњи Србије и Немачке, Конрад наводи да у Србији има још простора за инвеститоре из Немачке, али и других земаља.

"Као што је и показала анкета Српско-немачке привредне коморе, улогу не играју само субвенције и економски параметри, важна су и питања попут правне сигурности, борбе против корупције и слично, али на то утичу и геополитички фактори. Дакле, увек постоји низ фактора на којима се заснивају одлуке о инвестицијама", објаснила је она.
Она је у том контексту истакла важност дуалног образовања, односно, како каже, образовања по мери за занимања будућности.

"То је оно што је важно у Немачкој, то је оно што је потребно и економији. Кључна реч је зелена транзиција. То су могућности запошљавања у будућности. Немачки инвеститори спроводе овај модел у Србији. Немачка развојна сарадња (ГИЗ) подржава овај процес кроз развој наставних планова и програма, али и инвестиција у школе. Важно је припремити младе за радна места у будућности и мислимо да је дуално образовање прави пут у том правцу", оценила је Конрад.