Жустра полемика у Црној Гори: Коме смета резолуција о Јасеновцу

Лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић је истакао да је Црна Гора усвајањем резолуције једина на свету покренула институционалну тему Холокауста над српским народом у Другом светском рату и да су се створили услови да наступи "период унутрашње политичке стабилности"

О резолуцији о Јасеновцу су протеклих дана жустро расправљали, коментарисали, спорили се и подржавали скоро сви политички лидери у Црној Гори - председници државе, скупштине и владе Јаков Милатовић, Андрија Мандић и Милојко Спајић. Речи критике нису штедели ни њихови политички опоненти.

"Покрет Европа сад је спреман да се суочи са прошлошћу. Ми се принципијелно односимо према резолуцијама ии усвајаћемо све резолуције које се односе на жртве, а не на народ. Резолуција о Јасеновцу одаје пијетет жртвама и није уперена ни против једног народа", поручила је Јелена Ненадовић, посланица ПЕС-а.

Опозиција, демократска партија социјалиста, Социјалдемократска странка, Бошњачка странка, Грађански покрет УРА и Хрватска грађанска иницијатива данима у јавним иступима својих представника у парламенту и бројним конференцијама за новинаре оспоравају чак и право Црне Горе да усвоји такав документ.

Ова политичка групација не заборавља да бледе доказе против резолуције о Јасеновцу "зачини" и именом председника Србије Алекандра Вучића.

Оптужују га да све што се покрене од стране српских странака и невладиних организација долази од њега, па је и резолуција, тврде, његово штиво које је само прослеђено црногорској парламентарној већини на усвајање.

Мандић: Резолуција је моја идеја

Вучић је јавно демантовао такве тврдње и позвао Милатовића и Спајића да јавно кажу да ли их је звао или се с њима договорио око покретања и усвајања резолуције о Јасеновцу. Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић за "Политику" каже да председник Србије говори истину и да га Милан Кнежевић и он нису консултовали у вези са усвајањем резолуције о Јасеновцу.

"Никога није звао, нити смо ми звали њега да се консултујемо шта ћемо усвајати у Скупштини Црне Горе. Изворно је идеја потекла од мене. У оквиру коалиције "За будућност Црне Горе" колега Кнежевић и ја смо у разговору с председником најјаче парламентарне странке Спајићем и странке демократа тражили и добили подршку и изгласали то у скупштини", категоричан је Мандић и додаје да је то ствар Црне Горе.

Мандић изражава жаљење што је председник Европског савета Шарл Мишел отказао посету Црној Гори, али из изјаве Мишела, каже, разумео је да Црна Гора треба да настави путем  европских интеграција, "да смо лидери у региону и да треба да будемо у потпуности посвећени томе".

Марковић: Резолуција ће угрозити ЦГ на путу ЕУ

Некадашњи потпредседник Демократске партије социјалиста и председник владе Црне Горе Душко Марковић, који је недавно основао Странку европског прогреса, оценио је да је "политички приступ око предлагања, а потом и усвајања резолуције о Јасеновцу парламентарне већине, нанео огромну штету Црној Гори".

"Мислим да усвајање резолуције о Јасеновцу није изворна одлука Црне Горе, већ је проистекла из регионалног, ширег интереса који је проистекао из одлуке о усвајању резолуције о Сребреници. Поступак црногорске власти је необјашњив, тежак политички и демократски промашај. То ће Црну Гору угрозити на ЕУ путу и то је чињеница", рекао је Марковић.

Кнежевић: Резолуција је историјски чин

Његово мишљење не дели лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић, који је уверен да су се након изгласавања резолуције о Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену, створили услови да "уђемо у период унутрашње политичке стабилности".

"Изгласавање Резолуције о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен представља историјски чин којим се Црна Гора сврстала у предводнике држава које се боре против ревизије историје и релативизације нацистичких и усташких злочина", рекао је Кнежевић.

Он је истакао да је Црна Гора једина на свету покренула институционалну тему Холокауста над српским народом у Другом светском рату.

Подсетимо, Милатовић је за данас заказао састанак с лидерима свих парламентарних политичких странака након посете Бриселу на позив председника Европског савета Шарла Мишела. 

Милатовић је у позивном писму навео да је наводно поводом окупљања лидера странака да им се захвали на "досадашњем залагању како би Црна Гора добила позитиван ИБАР".

Добри познаваоци политичких манира Милатовића верују да је прави повод ипак његово неслагање с усвојеном резолуцијом кроз политичку диоптрију званичног Брисела.