Сезона комараца почела је раније, a последње поплаве и раст Дунава после обилних киша учинили су да буду значајно бројнији.
Један од највећих експерата у области ентомологије, пензионисани проф. др Душан Петрић са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, каже да су у Србији најраспрострањенији речни комарци који имају две подврсте – aedes vexans и aedes sticticus – који могу да прелете и до 10 километара дневно.
"Они се размножавају после плављења река, прво су у форми јаја која могу да преживе и десет година, па ларви и на крају лутки", објашњава професор и додаје да је и активност кућних, culics комараца, преурањена.
У питању је врста за коју каже да има знатно мању моћ летења, од 300 до 500 метара. Осим што нам зујањем досађују док спавамо, ови комарци одговорни су и за ширење вируса западног Нила.
Анализирајући податке из 2022. године, каже да су на корак да докажу да су људи који су прележали ковид или имају неко хронично обољење или слабији имунититет, подложнији оболевању од грознице западног Нила.
"Уочено је и да у периоду презимљавања, од октобра до априла, што је већа температура, већа и фреквенција вируса западног Нила, без обзира на мањи број комараца", објашњава он.
Каже да су и речни и кућни комарци почели да се понашају нетипично.
"Нормално би подразумевало да речни комарци уједају пред залазак Сунца и у сумрак, док кућни увек ноћу. Сад нападају стално", каже наш саговорник.
Његова колегиница, Aлександра Игњатовић Ћупина, проф. Медицинске ентомологије на Пољопривредном факултету у Новом Саду, за РТ Балкан каже да они броје јединке по клопкама које постављају.
"То су стандардизоване клопке, и ми смо паралелно радили корелацију између ухваћених јединки речног комарца и анализу осетљивости становништва, и утврдили смо да је критични праг 20 комада ухваћен за једну ноћ. Све преко тога сматра се за неиздрживо узнемиравање, бројка је прекомерна и треба радити сузбијање", каже проф. Игњатовић Ћупина.
Прошле године смо имали чак 320 пута више комараца, у односу на нашу границу толеранције, што је 6.400 јединки.
"Реакција на убод се веома разликује у зависности од осетљивости код особе. Код неког се манифестује отицањем црвенилом и сврабом, који прођу за 15, 20 минута, а код неког остави дуже последице, поготово код беба и мале деце. Ти кућни комарци имају сасвим различит начин развоја и другачије преференције за развојна станишта, јер они се развијају у сталним барама и хране се на птицама. Постоји и један биотип који се адаптирао на човека, храни се тако, а постоји и тип хибрида, који воли и птице и људе и најодговорнији су за преношење вируса западног Нила", каже она.
Вирус се не преноси са човека на човека путем уједа комараца, подсећа она, али су, ако наглашава, симптоми врло неугодни.
"Око 80 одсто и не зна да је заражено, немају никакве знаке оболевања. Код неких се јављају болови и слабост у мишићима, а код неких и неуроинвазивни синдром, што значи да може да дође до енцефалитиса или менингоенцефалитиста, односно упале мозга, и такви пацијенти могу да умру", подсећа саговорница РТ Балкан.
За преношење денга вируса најодговорнији су припадници треће врсте, инвазивни тиграсти комарци, објашњава професорка.
"Та врста је дошла у Србију 2018. а већ годину касније смо је регистровали, што значи да се трајно настанила. Тиграсти комарац је вектор и денга вируса, жуте грознице, зика вируса и још 20 других вируса, установљено је у истраживањима", навела је она.
Она наглашава да је први случај оболевања од грознице западног Нила забележен 2012. године, а да смо 2013. били први по оболевању у Европи са више од 400 оболелих.
Проф. Пољопривредног факултета каже да превенција подразумева постављање заштитних мрежа на прозоре и врата, као и уклањање свих остатака воде из саксија, буради, фонтана, запушени олуци, септичке јаме, канализациони одводи...
У Београду ће екипе "Градске чистоће" данас наставити акцију сузбијања одраслих јединки комараца на територији града, уколико временски услови то буду дозволили, саопштено је из тог јавног предузећа.