Паклена седмица пред Србијом: Тражиће се место у хладу – температуре до 38 степени

Републички хидрометеоролошки завод упозорио је данас да ће наредних седам дана на подручју Србије бити веома топло.

Вредности максималних температура сутра ће бити од 32 до 36 степени Целзијуса, а следеће седмице у већини места од 34 до 38 степени, уз тропске ноћи у урбаним срединама, наводи РХМЗ.

Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је за Танјуг да се у првом делу седмице могу очекивати краткотрајнији, ретки и слабији пљускови у планинским пределима, а од четвртка и у другим крајевима, а да би мањи пад температуре могао да уследи око 14. и 15. јула.

Говорећи о недавним временским непогодама које су погодиле Србију, Тодоровић каже да се много нестручних тумачења појављује у вези са летњим облацима који прате непогоде и указује да су они локалног карактера и нестану за десетак, 15 минута.

"Они се, у зависности од нестабилности атмосфере, просторних размера и трајања таквих облака, деле на једну ћелију циркулације, па је најпростији један облак са слабијим пљуском. Осим њега, постоји и систем тих облака, па можемо да их назовемо вишећелијским и постоји и најјача варијанта коју зовемо суперћелијском. Њу карактеришу интензивни пљускови и животни век од неколико сати, па чак и до дан-два тај облак може да се одржава", објаснио је Тодоровић.

Додао је да све зависи од ситуације у атмосфери, од параметара који подржавају ту врсту облачности, али да се нажалост, због неодговорне приче од прошлог лета, од људи који нису школовани метеоролози, у јавности форсирају разни појмови, па је на крају испало да је свака непогода суперћелијска.

Према његовим речима, исправније је говорити да су то летње непогоде, од којих су неке јаке, неке слабије, краткотрајне или дуготрајне, локалног карактера. Одговарајући на питање шта је проузроковало невреме које је средином седмице погодило нашу земљу, рекао је да свака прича о томе почиње од сунца.

"Оно диктира сва временска догађања на земљи. Већ је класична прича да када на наше подручје са Атлантика долази циклон, као област ниског притиска, онда у тој области постоји гранична зона између топлог и хладног ваздуха која се зове хладни фронт. Он се премешта са Атлантика уобичајено преко западне и средње Европе и долази у наше подручје. При таквој ситуацији, када хладни ваздух потискује топли, у летњим условима долази до велике нестабилности и јављају се непогоде локалног карактера", навео је Тодоровић.

Истакао је да је невреме које је недавно погодило Србију једноставно карактеристично за ово доба године, пошто прве грмљавине почињу крајем априла, а облаци са непогодама јачају у мају, а поготово у јуну и јулу.

"Анализа је показала да је учесталост тих грмљавина највећа крајем друге половине јуна и прве половине јула. Ова година је малтене школски пример за то. Већ у августу учесталост опада, што се не може рећи и за јачину, али учесталост свакако опада крајем августа и смањује се у септембру", навео је он.

Додао је да наша умерено континентална клима подразумева у топлом делу године, са нагласком на јун, јул и део августа, управо такве непогоде локалног карактера.